Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1944. Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије , који су се десили током јануара месеца 1944 . године:
Главнина Трећег босанског корпуса (17. источнобосанска дивизија , 19. бирчанска ударна бригада и шест партизанских одреда) и 16. војвођанска дивизија отпочели напад на Тузлу (Друга тузланска операција ), коју су бранили 5. и 8. пук домобранске 3. ловачке бригаде и немачка Борбена група Сваре . Упркос упорним борбама, вођеним до 20. јануара, град није заузет, јер су немачко -домобранским снагама пристигла појачања јединица из Добоја и моторизована колона из Зворника . У борби су погинули – Станко Мењић (1910–1944), политички комесар батаљона у 19. бирчанској бригади; Хамзо Хамзић (1924–1944) командант батаљона у 16. муслиманској бригади и Симо Лукић (1916–1944), командант Озренског партизанског одреда , док је тешко рањен Јусуф Џонлић (1920–1944), заменик политичког комесара Првог батаљона у 16. муслиманској бригади, који је од задобијених рана касније умро. Сва четворица су након рата проглашени за народне хероје .
У селу Ба , код Љига , од 25. до 29. јануара одржан конгрес политичких странака које су подржавале Југословенску војску у отаџбини (ЈВУО) познат као Светосавски конгрес . Конгресу је присуствовало 274 делегата, међу којима су били политичких партија – Живко Топаловић , председник Социјалистичке партије Југославије ; Антон Крејчи , представник Југословенске националне странке ; Владимир Предавец , представник Хрватске сељачке странке и лични изасланик Влатка Мачека ; Велимир Јојић, представник Демократске странке ; такође, међу делегатима су били – Драгиша Васић , Стеван Мољевић , Мустафа Мулалић и капетан Валтер Менсфилд , члан војне мисије САД при Врховној команди ЈВУО. На конгресу је дошло до уједињења свих организација и странака које су подржавале Равногорски покрет и створена Југословенска демократска народна заједница ; образован је Централни национални комитет Краљевине Југославије ; донет Општи народни програм и састављена резолуција о задацима у даљој борби против Народноослободилачког покрета . Конгрес је био закаснели политички покушај да се оспори законитост АВНОЈ и одлука донетих на његовом другом заседању .
У Лици наређењем Главног штаба НОВ и ПО Хрватске формирана 35. личка дивизија , у чији су састав ушле – Прва и Друга бригада Оперативног штаба за Лику, Лички партизански одред , батаљон Плави Јадран и артиљеријски дивизион, јачине око 2.200 бораца. Формирањем дивизије престао је рад Оперативног штаба за Лику. Штаб дивизије сачињавали су – командант Петар Клеут , политички комесар Миливој Рукавина и начелник Штаба Владимир Слободанинов .
Одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 13. приморско-горанске и 35. личке дивизије и јединица Оперативног штаба за Истру формиран 11. хрватски корпус , чије је оперативно подручје захватило Лику , Горски котар , Хрватско приморје и Истру . Штаб корпуса сачињавали су – командант Павле Јакшић , политички комесар Артур Туркулин , начелник Штаба Станко Перхавец и оперативни официр Стеван Опсеница .
