На подручју Народне Републике Србије, од 3. до 9. марта, одржане су среске, градске и рејонске конференција Народног фронта на којима су изабрани делегати за среске извршне одборе Народног фронта. На овим конференцијама бирани су и делегати за окружне конференције, за обласну и покрајинску конференцију, као и делегати за земаљски конгрес Народног фронта Србије.[1]
У Загребу обновљен рад Југословенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ), која је основана 1867. године. Академија је наставила рад у складу са савременим потребама, а у складу са циљевима оснивача Јосипа Јураја Штросмајера. Приликом обнове рада, извршена је коопција старих и избор нових чланова, започела израда новог програма и радног плана и изабрано ново руководство академије — председник Андрија Штампар, потпредседник Мирослав Крлежа и генерални секретар Бранимир Гушић (академија је 1991. променила назив у Хрватска академију знаности и умјетности — ХАЗУ).[1]
У СарајевуНародна скупштина НР Босне и Херцеговине изгласала Закон о избору одборника народних одбора, Закон о проглашењу 27. јула републичким празником народа НР БиХ, Закон о Медицинском факултету, Закон о течајевима за неписмене, Закон о поступању са експроприсаним и конфискованим шумским поседима.[1]
9. март
У Београду Војни суд града Београда осудио на смртну казну стрељањем 9 високих немачких официра за ратне злочине почиње у Југославији, током Другог светског рата. Међу осуђенима су били — генерал-лајтнат Харалд Турнер (1891—1947), генерал-мајор Валтер Фиров (189—19472), виши саветник државне полиције Георг Кисел (1907—1947), мајор шулц полиције Адолф Јостен (1892—1947), пуковник Кал фон Ботмер (1880—1947), мајор Ернест Лудвиг Шулц (1898—1947), поручник Валтер Бене (1898—1947), криминални секретар Франц Тичлер (1897—1947). Смртна казна над осуђеним лицима извршена је током истог месеца.
У Београду председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио делегацију омладине Италије, која се налазила у посети Народној омладини Југославије. Пријему је присуствовао и Славко Комар, председник Централног већа НОЈ.[4]
16. март
У Београду, од 16. до 18. марта, одржан Први конгрес Народног фронта Србије, коме је присуствовало 784 делегата из Србије, 228 из Војводине, 113 са Косова и Метохије и 24 госта из осталих република. На Конгресу је изгласан Статут и изабран нови Главни одбор, а за председника Извршног одбора изабран је Благоје Нешковић, председник Владе НР Србије и секретар ЦК КП Србије, који је на Конгресу поднео Реферат Народни фронт у борби за остварење плана. Конгресу је присуствовао и Едвард Кардељ, потпредседник Владе ФНРЈ.[1][2]
16. март
На територији Народне Републике Словеније отпочели избори за месне, среске и градске одборе Ослободилачког фронта Словеније који су трајали до 13. априла.[1]
У Новом Саду, од 23. до 24. марта, одржана Трећа конференција Савеза пољопривредних радника Југославије, којој су присуствовали делегати подружница Савеза пољопривредних радника из свих република. На конференцији се расправљало о организационим питањима Савеза, нормама, бригадном систему рада и такмичењу у повећању пољопривредне производње.[1]
29. март
У Београду током заједничке седнице Савезног већа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ, на којој се расправљало о предлогу Општедржавног буџета и Финансијског закона за 1947, дошло до дебате између народног посланика др Драгољуба Јовановића и председника Владе ФНРЈ и министра одбране Јосипа Броза Тита, пошто је Јовановић критиковао „претерану милитаризацију и превелико трошење новца на армију“.[5]