Балтичко море

Балтичко море, налази се на северу Европе и са Северним морем^[1] повезано је тесним мореузима: Сунда, Велики Белт, Мали Белт, Скагерак, Категат и Килским каналом. Назива се и као Источно море и Западно море. Оно запљускује обале Скандинавског полуострва, већег броја земаља источне, северне и централне Европе.^[2] Због његове велике површине (422.300 km²) и лоше повезаности са Северним морем-што онемогућава размену воде, а великог прилива слатке воде ово море је једно од мора са најнижим салинитетом на свету.

Највећа дубина Балтичког мора износи 459 m. Велики заливи су: Ботнички залив, Фински залив, Ришки залив, Куронски залив, Гдањски залив, Шћећински залив, Либечки залив и Килски залив.

Дефиниције

Администрација

Хелсиншка конвенција о заштити морске средине подручја Балтичког мора обухвата Балтичко море и Категат, без називања Категата делом Балтичког мора, „За потребе ове конвенције „подручје Балтичког мора” је Балтичко море и улаз у Балтичко море, ограничено паралелом Скава у Скагераку на 57° 44,43'С.”^[3]

Историја саобраћаја

Историјски Данско краљевство је наплаћивало бродовима пролаз кроз теснаце на граници између океана и копном окруженог Балтичког мора. Наплата је вршена у Ересунду код Кронборшког дворца у близини Хелсингер, у Великом Белту код Ниборга. У Малом Белту, место наплате је било премештено у Фредерицију, након израдње утврђења. Најужи део Малог Белта је „Миделфарт Сунд” у близини Миделфарта.^[4]

Океанографија

Постоји широко прихваћена конвенција међу географима да је преферентна физичка граница Балтика линија која је повучена преко јужних данских острва, Дрогден-Сил и Лангелан.^[5] Дрогден Сил је смештен северно од Кеге Бурт и повезује Драгер јужно од Копенхагена са Малмеом; ово острво се користи као улаз на Ересундски мост с једне стране, и Дрогденски тунел с друге. По тој дефиницији, Дански пролази су део улаза, док су Мекленбуршки залив и Килски залив делови Балтичког мора. Још једна необична граница је линија између Фалстербоа, Шведска и Стевнс Клинта, Данска, која је јужна граница Ересунда. То је исто тако граница између плитког јужног Ересунда (са типичном дубином од само 5–10 m) и знатно дубље воде.

Хидрографија и биологија

Дрогденски канал (дубине 7 m) одређује границу Ересунда, а Дарски канал (дубине 18 m) гранцу Белтског мора.^[6] Плитки силови су препрека за проток тешке слане воде из Категата у базен око Борнхолма и Готланда.

Категат и југозападно Балтичко море су добро оксигенисани и имају богату биологију. Остатак мора је сланкаст, сиромашан у кисеонику и биолошким врстама. Стога, статистички, што је више улаза укључено у његову дефиницију, то здравије Балтик изгледа, и што је уже дефинисан, то угроженије његова биологија изгледа.

Олујне поплаве

Сматра се да до олујних поплава генерално долази кад је ниво воде више од једног метра изнад нормалног. У Варнеминду је дошло до око 110 поплава у периоду од 1950 до 2000, просеку нешто више од две годишње.^[7]

У историји је забележена поплава Свих светаца из 1304. Поплаве знатних размера су се збиле и година 1320, 1449, 1625, 1694, 1784 и 1825. Релативно мало детаља је познато о њима.^[8] Од 1872. године, доступни су редовни и поуздани записи нивоа воде у Балтичком мору. Највиши ниво је био током поплаве из 1872 кад је вода у просеку била 2,43 m изнад нормалног нивоа мора у Варнеминду, а максимални ниво је био 2,83 m изнад нормалног нивоа мора на истом месту. У веома тешким поплавама из ближе прошлости просечни нови воде су досегли 1,88 m изнад нормалног морског нивоа 1904, 1,89 m 1913, 1,73 m јануара 1954, 1,68 m током 2–4. новембара 1995 и 1,65 m дана 21. фебруара 2002.^[9]

Географија

Географски подаци

Као део Северног Атлантског океана, Балтичко море је окружено Шведском и Данском на западу, Финском на североистоку, балтичким земљама на југоистоку, и Северноевропском равницом на југозападу.

Оно је око 1600 km дуго, у просеку је 193 km широко, и у просеку је 55 m дубоко. Максимална дубина је 459 m што се јавља на на шведској страни центра. Површина је око 349.644 km²^[10] и запремина мора је око 20.000 km³ (4.800 cu mi). На периферији море има 8000 km дугу обалу.^[11]

Балтичко море је једно од највећих брактичних копнених мора по површини, и заузима базен (zungenbecken) формиран путем глечерске ерозије током задњих неколико ледених доба.

Физичке карактеристике Балтичког мора, његових главних подрегиона, и транзиционе зоне у област Скагерака/Северног мора^[12]

Подобласти	Област	Запремина	Максимална дубина	Просечна дубина
	km²	km³	m	m
1. Балтик, отворено море	211,069	13,045	459	62.1
2. Ботнијски залив	115,516	6,389	230	60.2
3. Фински залив	29,600	1,100	123	38.0
4. Ришки залив	16,300	424	> 60	26.0
5. Појасно море/Категат	42,408	802	109	18.9
Укупно Балтичко море	415,266	21,721	459	52.3

Опсег

Међународна хидрографска организација дефинише границе Балтичког мора на следећи начин:^[13]

Ограничен обалама Немачке, Данске, Пољске, Шведске, Финске, Русије, Естоније, Летоније и Литваније, он се протеже северно и источно од следећих лимита:

У Малом појасу. Линија која повезује Ниби (54° 47′ N 9° 57.5′ E / 54.783° С; 9.9583° И / 54.783; 9.9583) и Вејснес Наке (Ере: 54° 49′ N 10° 26′ E / 54.817° С; 10.433° И / 54.817; 10.433).
У Великом појасу. Линија која повезује Гулстав (Јужни екстрем острва Лангелан) и Капел Кирке (54° 46′ N 11° 01′ E / 54.767° С; 11.017° И / 54.767; 11.017) на острву Лоланд.
У Гулдборгсунду. Линија која повезује Флинторн-Рев и Скјелби (54° 38′ N 11° 53′ E / 54.633° С; 11.883° И / 54.633; 11.883).
У Ересунду. Линија која повезује Стевенс светионик (55° 17′ N 12° 27′ E / 55.283° С; 12.450° И / 55.283; 12.450) и Фалстербо тачку (55° 23′ N 12° 49′ E / 55.383° С; 12.817° И / 55.383; 12.817).

Потподеле

Северни део Балтичког мора је познат као Ботнијски затон, који је најсевернији део Залива Ботније или Ботнијског залива. Заокуженији јужни базен залива се назива Ботнијским морем и непосредно на југу од њега лежи Аландско море. Фински залив повезује Балтичко море са Санкт Петербургом. Ришки залив лежи између латвијске престонице Риге и естонског острва Сарема.

Северно Балтичко море лежи између Стокхолмске области, југозападне Финске и Естоније. Западни и источни Готландски базени формирају главни део централног Балтичког мора или отвореног Балтика. Борнхолмшки базен је област источно од Борнхолма, а плићи Арконски базен протеже се од Борнхолма до данских острва Фалстер и Селанд.

На југу, Гдањски залив лежи источно од полуострва Хел на пољској обали и западно од Самбијског полуострва у Калињинградској области. Померански залив лежи северно од оства Уседом и Волин, источно од Ригена. Између Фалстера и немачке обале леже Мекленбуршки и Либешки залив. Најзападнији део Балтичког мора је Килски залив. Три данска пролаза, Велики појас, Мали појас и Ересунд (Öresund/Øresund), повезују Балтичко море са Категатом и мореузом Скагерак у Северном мору.

Температура и лед

Температура воде Балтичког мора знатно варира у зависности од локације, сезоне и дубине. У Борнхолмском базену, који је лоциран директно источно од истоименог острва, површинска температура типично пада до 0—5 °C (32—41 °F) током врхунца зиме и подиже се на 15—20 °C (59—68 °F) током врхунца лета, са годишњим просеком од око 9—10 °C (48—50 °F).^[15] Сличан образац је уочљив у Готландском базену, који је лоциран између острва Готланд и Латвије. У дубокој води тих базена температурне варијације су мале. На дну Борнхолмског базена, на дубинама већим од 80 m, температура је типично 1—10 °C (34—50 °F), а на дну Готландског базена, на дубинама већим од 225 m, температура је типично 4—7 °C (39—45 °F).^[15]

Балтичке државе

Веће реке

Најважније реке које се уливају у Балтичко море су:

Острва Балтичког мора

Референце

^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 101. ISBN 86-331-2075-5.
^ „Coalition Clean Baltic”. Архивирано из оригинала 2. 6. 2013. г. Приступљено 5. 7. 2013.
^ „Text of Helsinki Convention”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2014. г. Приступљено 01. 11. 2017.
^ Pierers Universal-Lexikon, (a German encyclopedia from 1857–1865, automatic transcription of little quality): Sundzoll (Sound Dues )
^ Leibniz-Institut für Ostseeforschung Warnemünde: "Gehört das Kattegatt noch zur Ostsee" (Is the Kattegat a part of the Baltic Sea?)
^ „Swedish Chemicals Agency (KEMI): The BaltSens Project – The sensitivity of the Baltic Sea ecosystems to hazardous compounds” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 01. 2017. г. Приступљено 01. 11. 2017.
^ Sztobryn, Marzenna; Stigge, Hans-Joachim; Wielbińska, Danuta; Weidig, Bärbel; Stanisławczyk, Ida; Kańska, Alicja; Krzysztofik, Katarzyna; Kowalska, Beata; Letkiewicz, Beata; Mykita, Monika (2005). „Sturmfluten in der südlichen Ostsee (Westlicher und mittlerer Teil)” [Storm floods in the Southern Baltic (western and central part)]. Berichte des Bundesamtes für Seeschifffahrt und Hydrographie (на језику: German) (39): 6.
^ „Sturmfluten an der Ostseeküste – eine vergessene Gefahr?” [Storm floods along the Baltic Sea coastline – a forgotten threat?]. Informations-, Lern-, und Lehrmodule zu den Themen Küste, Meer und Integriertes Küstenzonenmanagement. EUCC Die Küsten Union Deutschland e. V. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 2. 7. 2012. Citing. Weiss, D. „Schutz der Ostseeküste von Mecklenburg-Vorpommern”. Ур.: Kramer, J.; Rohde, H. Historischer Küstenschutz: Deichbau, Inselschutz und Binnenentwässerung an Nord- und Ostsee [Historical coastal protection: construction of dikes, insular protection and inland drainage at North Sea and Baltic Sea] (на језику: German). Stuttgart: Wittwer. стр. 536—567.
^ Tiesel, Reiner (октобар 2003). „Sturmfluten an der deutschen Ostseeküste” [Storm floods at the German Baltic Sea coasts]. Informations-, Lern-, und Lehrmodule zu den Themen Küste, Meer und Integriertes Küstenzonenmanagement (на језику: German). EUCC Die Küsten Union Deutschland e. V. Архивирано из оригинала 12. 10. 2012. г. Приступљено 2. 7. 2012.
^ „EuroOcean”. Архивирано из оригинала 15. 4. 2014. г. Приступљено 14. 4. 2014.
^ „Geography of the Baltic Sea Area”. Архивирано из оригинала 21. 4. 2006. г. Приступљено 27. 8. 2005. at envir.ee. (archived) (2006-04-21). Приступљено 23 June 2011.
^ p. 7
^ Limits of Oceans and Seas (PDF) (3rd изд.). International Hydrographic Organization. 1953. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 10. 2011. г. Приступљено 6. 2. 2010.
^ „Baltic Sea area clickable map”. www.baltic.vtt.fi. Архивирано из оригинала 23. 10. 2007. г. Приступљено 11. 4. 2008.
^ ^а ^б „Our Baltic Sea”. HELCOM. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 27. 7. 2018.

Литература

Alhonen, Pentti (1966). „Baltic Sea”. Ур.: Fairbridge, Rhodes. The Encyclopedia of Oceanography. New York: Van Nostrand Reinhold Company. стр. 87—91.
Aarno Voipio (ed) (1981). The Baltic Sea. Elsevier Oceanography Series. Elsevier Scientific Publishing. ISBN 978-0-444-41884-5. . vol. 30, 418 p.
Ojaveer, H.; Jaanus, A.; MacKenzie, B. R.; Martin, G.; Olenin, S.; et al. (2010). „Status of Biodiversity in the Baltic Sea”. PLoS ONE. 5 (9): e12467. Bibcode:2010PLoSO...512467O. PMC 2931693 . PMID 20824189. doi:10.1371/journal.pone.0012467 .
Peter, Bruce (2009). Baltic Ferries. Ramsey, Isle of Man: Ferry Publications. ISBN 9781906608057.
The BACC II Author Team, et.al (2015). Second Assessment of Climate Change for the Baltic Sea Basin. Regional Climate Studies. Springer. Bibcode:2015sacc.book.....T. ISBN 978-3-319-16006-1. S2CID 127011711. doi:10.1007/978-3-319-16006-1.
Norbert Götz (2016). „Spatial Politics and Fuzzy Regionalism: The Case of the Baltic Sea Area”. Baltic Worlds. 9 (3): 54—67.
Bogucka, Maria (1980). „The Role of Baltic Trade in European Development from the XVIth to the XVIIIth Centuries.”. Journal of European Economic History. 9: 5—20. .
Davey, James (2012). The Transformation of British Naval Strategy: Seapower and Supply in Northern Europe, 1808–1812. Boydell. .
Fedorowicz, Jan K. (2008). England's Baltic Trade in the Early Seventeenth Century: A Study in Anglo-Polish Commercial Diplomacy. Cambridge University Press. .
Frost, Robert I (2000). The Northern Wars: War, State, and Society in Northeastern Europe, 1558–1721. Longman. .
Grainger, John D (2014). The British Navy in the Baltic. Boydell. .
Kent, Heinz S. K (1973). War and Trade in Northern Seas: Anglo-Scandinavian Economic Relations in the Mid Eighteenth Century. Cambridge University Press. ISBN 9780521085793. .
Koningsbrugge, Hans van (1995). „In War and Peace: The Dutch and the Baltic in Early Modern Times.”. Tijdschrift voor Skandinavistiek. 16: 189—200. .
Linblad, Jan Thomas (1985). „Structural Change in the Dutch Trade in the Baltic in the Eighteenth Century.”. Scandinavian Economic History Review. 33 (3): 193—207. doi:10.1080/03585522.1985.10408049. .
Lisk, Jill (1967). The Struggle for Supremacy in the Baltic, 1600–1725. U of London Press. .
Roberts, Michael (1968). The Early Vasas: A History of Sweden, 1523–1611. Cambridge University Press. .
Rystad, Göran, Klaus-R. Böhme, and Wilhelm M. Carlgren,, ур. (1994). In Quest of Trade and Security: The Baltic in Power Politics, 1500–1990. Vol. 1, 1500–1890. Stockholm: Probus. .
Salmon, Patrick, and Tony Barrow,, ур. (2003). Britain and the Baltic: Studies in Commercial, Political and Cultural Relations. Sunderland University Press. .
Stiles, Andrina (1992). Sweden and the Baltic 1523–1721. .
Thomson, Erik (2011). „Beyond the Military State: Sweden's Great Power Period in Recent Historiography”. History Compass. 9 (4): 269—283. doi:10.1111/j.1478-0542.2011.00761.x. . .
Tielhof, Milja van. The "Mother of All Trades": The Baltic Grain Trade in Amsterdam from the Late 16th to Early 19th Century. . Leiden, The Netherlands: Brill. 2002. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Warner, Richard. "British Merchants and Russian Men-of-War: The Rise of the Russian Baltic Fleet." In Peter the Great and the West: New Perspectives. Edited by Lindsey Hughes, 105–117. . Basingstoke, UK: Palgrave Macmillan. 2001. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)