Драгојло Дудић
Драгојло Дудић (Клинци, код Ваљева, 9. децембар 1887 — Мачкат, код Чајетине, 29. новембар 1941) био је земљорадник, писац, комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. БиографијаРођен је 9. децембра 1887. године у селу Клинци, код Ваљева од оца Јована и мајке Вишње.[1] Потиче из богате патријархалне заједнице, где се сматрало да је школовање и учење само за градску децу. Сам је научио да чита и пише и постао најписменији и најначитанији сељак у Србији ; један од најузорнијих домаћина у свом крају. Енглески језик научио је током обуке за болничара у Енглеској.[1] После династичке промене 1903. године када пала династија Обреновић настала су немирна времена сукоба и ратова. После балканских ратова спремало се за Први светски рат.[1] Драгојло Дудић после одслужења војног рока 1909. године био у ратовима у којима је био болничар, каплар и наредник. После повлачења-преласка српске војске преко Албаније 1915. године и Солунског фронта, трајно се определио за идеје левице, социјалне и друге промене. Тако је 1919. године постао члан Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста).[1] У своме селу је формирао партијску организацију 1920. године. Неколико пута је био кандидат за народног посланика (1923. и 1925). Био је члан Месног комитета КПЈ за Ваљево и члан Покрајинског комитета КПЈ за Србију, од 1940. године.[1] Између Првог и Другог светског рата сарађивао је у више листова и часописа, укључујући „Политику“, „Радничке новине“, „Рад“, „Народну правду“ и зборник сељака писаца „За плугом“.[2] Организатор је устанка у западној Србији 1941. године против окупаторске војске Нацистичке Немачке. У јулу 1941. године формирао је Колубарску партизанску чету, потом је постао командант Ваљевског партизанског одреда, у новембру 1941. изабран је за председника Главног народноослободилачког одбора Србије.[1] Погинуо у борби с Немцима, 29. новембра 1941. код Мачката на Златибору.[1] За свој револуционарни рад и учешће у Народноослободилачкој борби, постхумно је одликован са неколико високих одликовања Нове Југославије. Најпре је Указом Председништва АВНОЈ-а 25. септембра 1944. одликован Орденом народног ослобођења,[3] а потом 6. јула 1945. Орденом заслуга за народ првог реда.[4] Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије 14. децембра 1949. проглашен је за народног хероја.[5][1] Читава породица Дудић учествовала је у Народноослободилачкој борби. Син Милош, умро је 1943. од последица рањавања у Пријепољској бици, такође је проглашен за народног хероја, ћерка Перса страдала је у логору Аушвицу у Немачкој, а супруга Стевка и ћерка Зорка биле су заточенице логора Бањица.[1] У Србији је 1987. и почетком 1988. низом манифестација обележено 100 година од рођења Драгојла Дудића.[6] Поводом тога одржан је научни скуп о Драгојлу Дудићу 25. фебруара 1988. у Ваљеву.[7] Дневник 1941.Дневником је обухваћен период од 1. августа до 5. новембра 1941. године. Његов „Дневник“ објављен 1945. представља важно сведочанство о првим месецима устанка у Србији.[1][8] Иво Андрић је о „Дневнику 1941“ Драгојла Дудића написао: То је један од оних записа у чијем постанку књижевни планови и амбиције нису играли никакву улогу, а који управо зато имају и за књижевност огромну документарну вредност, и који се, што је најчудније, и сами уздижу до непосредног правог књижевног израза.[1] Владимир Дедијер: То је права историја одоздо, историја која се не труди да опише догађаје онако како би они требало да се одвијају, већ онако како су се дешавали.[1] Током 2020. године изашло је критичко издање „Дневника 1941”.[9] Фондација „Драгојло Дудић“Фондација „Драгојло Дудић“ сваке године, расписује наградни књижевно-публицистички конкурс за необјављена, оригинална књижевна и публицистичка дела. Тема је ослободилачки ратови српског народа. Награде се додељују од 1972.[10] Галерија
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
