Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије![]() Одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије су настала током Народноослободилачког рата, Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 15. августа 1943. године. Касније током постојања Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, од 1945. до 1992. године уведена су нова одликовања, која су се додељивала - војним и цивилним лицима, страним држављанима, војним јединицама и друштвено-политичким организацијама. После распада СФРЈ, један део одликовања је задржан и коришћен као одликовања Савезне Републике Југославије, а касније Државне заједнице Србије и Црне Горе, до 2006. године. ИсторијаУказом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 15. августа 1943. године установљена су прва одликовања у Народноослободилачкој војсци Југославије - Орден народног хероја, Орден народног ослобођења, Орден партизанске звезде у три реда, Орден братства и јединства, Орден за храброст и Медаља за храброст. Председништво АВНОЈ-а је 9. јуна 1945. године донело „Законом о орденима и медаљама Демократске Федеративне Југославије“ којим су потврђена сва одликовања која је установио Врховни штаб НОВ и ПОЈ, с тим што је Орден братства и јединства добио два реда, као и Орден рада у три реда, који је установљен 1. маја 1945. године. Овим законом уведена су и нова одликовања - Орден слободе, Орден заслуга за народ (у три реда) и Медаља заслуга за народ. ![]() Поред ових одликовања, Повереништва народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије је 14. септембра 1944. године установило Партизанску споменицу 1941. која је представљала знак државног признања свим првоборцима, тј. учесницима Народноослободилачке борбе од 1941. године. Она није представљала стандардно југословенско одликовање и није третирана у законима о одликовањима, већ у посебном „Закону о Партизанској споменици 1941“. Године 1946, три године од проглашења Јосипа Броза Тита за Маршала Југославије, установљен је и додељен Маршалски знак, посебан беџ направљен искључиво за Тита. Није сматран за одликовање. „Закон о одликовањима ФНРЈ“ од 14. новембра 1955. године са изменама и допунама из 1956, 1960. и 1961. године регулисао је материју из ове области. Према њему, одликовања су додељивана појединцима, војним јединицама, привредним и друштвеним организацијама, а додељивао их је указом председник Републике, а од 1980. године Председништво СФРЈ. Предлоге за доделу одликовања подносило је Савезно извршно веће, надлежни републички и покрајински органи, савезни секретар за народну одбрану (за војна лица, јединице и установе ЈНА) и савезни секретар за спољне послове (за стране држављане и стране и међународне организације и установе). Комисија за одликовање Председништва СФРЈ оцењивала је и одлучивала о предлозима, које је затим подносила председнику СФРЈ, а касније председнику Председништва СФРЈ. До 1961. године број одликовања повећао се на укупно 42 - 35 ордена, 6 медаља и 1 споменица. Редослед одликовања био је утврђен Законом, а постојали су и Статути ордена и медаља. Уз орден се додељивао „декрет“, уз медаљу „уверење“, а за највиша одликовања су издаване „повеље“. Носиоци Ордена народног хероја и Ордена јунака социјалистичког рада, су с одликовањем стицали и почасни назив - народни херој, односно јунак социјалистичког рада. Народни хероји Југославије, носиоци Партизанске споменице 1941. и њихове породице имали су право на извесне повластице, а повластице су наставили да користе и носиоци старих ратних одликовања Краљевине Југославије, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе - Ордена Карађорђеве звезде с мачевима, Ордена белог орла с мачевима и Златне медаље Обилића. Аутори већине југословенских одликовања и медаља су били вајар Антун Аугустинчић и сликар Ђорђе Андрејевић Кун, а Ордена народног хероја (који се производио у СФРЈ) вајар Франо Динчић.[а] Последња одликовања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије додељивана су до 27. априла 1992. године када је ступањем на снагу „Уставног закона за спровођење Устава Савезне Републике Југославије“ престао да важи закон о одликовањима СФРЈ. Савезна скупштина Савезне Републике Југославије донела је 4. децембра 1998. године „Закон о одликовањима СРЈ“ у којем су задржана нека ранија одликовања СФРЈ, као нпр. Орден народног хероја, Орден слободе, Орден за храброст, Орден југословенске заставе и др. Ова одликовања задржана су и током постојања Државне заједнице Србије и Црне Горе све до 2006. године. Галерија
Ордени за грађанске заслуге
Ордени за војне заслуге![]()
Медаље за грађанске и војне заслуге
Спомен медаље
Напомене
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia