Уједињење Њемачке 1871.

Уједињење Њемачке у политички и управно интегрисану националну државу званично је дошло 18. јануара 1871. године у Галерији огледала у Версајском дворцу у Француској. Владари њемачких држава, изузев Аустрије, окупили су се у Версају како би пруског краља Вилхелма I прогласили њемачким царем (кајзером) након француског пораза у Француско-пруском рату. Незванично, дефакто прелазак већине њемачког говорног становништва у федералну организацију држава развијала се већ неко вријеме кроз званичне и незваничне савезе између владара. Сопствени интерес различитих страна отежавао је поступак кроз скоро један вијек аутократским експеримената, почевши од доба Наполеоновских ратова, што је довело до распада Светог римског царства њемачког народа 1806. године, као и накнадни пораст њемачког национализма.

Уједињење је било изложено тензијама због религијских, лингвистичких, друштвених и културних разлика међу становницима нове нације, указујући на то да је 1871. година представљала само један тренутак у континууму великог процеса уједињења. Цар Светог римског царства је често називан „царем свих Нијемаца”. У царству, племство је често називано „владари Њемачке” или „владари Нијемаца” — земље које су некада носиле назив Источна Франачка биле су организоване као ситна краљевства још од времена прије Карла Великог (800. година). На планинским предјелима великог дијела територије, изоловани народи су развијали културне, образовне, лингвистичке и религијске разлике у тако дугом временском периоду. До 19. вијека, унапређење саобраћаја и комуникација довело је до зближавања ових подручја.

Свето римско царство њемачког народа, које је укључивало више од 500 независних држава, потпуно се распало када је цар Франц II абдицирао 6. августа 1806. током Рата треће коалиције. Упркос правном, управом и политичком поремећају које је настало распадом Царства, народи из њемачких говорних области старог Царства имали су заједничку лингвистичку, културну и правну традицију која је додатно побољшана њиховим заједничким искуствима у Француским револуционарним ратовима и Наполеоновским ратовима. Европски либерализам дао је интелектуалну основу за уједињење изазивајући династичке и апсолутистичке моделе друштвене и политичке организације; либерална њемачке манифестација наглашавала је значај традиције, образовање и лингвистичког јединства народа у географском подручју. Привредно, стварање пруског Цолверајна (трговачког савеза) 1818. године и његово накнадно проширење укључивањем других њемачких држава Њемачке конфедерације, смањило је конкуренцију између и унутар држава. Са појавом различитих видова саобраћаја олакшана су послова и рекреативна путовања, што је довело до контакта и понекад сукоба између говорника њемачког језика широм средње Европе.

Модел дипломатских сфера утицаја која је настао на Бечком конгресу 1814—1815. године након Наполеоновских ратова повећао је аустријску доминацију у средњој Европи. Преговарачи у Бечу нису у обзир узимали надолазећу снагу Пруске међу њемачким државама и зато није предвиђено да ће Пруска настојати преузме руководство над њемачким државама. Овај њемачки дуализам дао је два рјешења за проблем уједињења: малоњемачко рјешење, тј. Њемачка без Аустрије, и великоњемачко рјешење, тј. Њемачка са Аустријом у свом саставу.

Историчари воде расправе о томе да ли је главни план Ота фон Бизмарка — министар-предсједник Пруске — био да прошири 1866. године Сјеверноњемачку конфедерацију на остале независне њемачке државе у јединствени субјекат или да прошири моћ Пруске. Ти су фактори, поред Бизмаркове Реалполитике, довели до окупљања савремених субјеката како би се реорганизовале политичке, привредне, војне и дипломатске везе у 19. вијеку. Реакције на дански и француски национализам обезбједиле су фокус на изражавање њемачког јединства. Војни успјеси — нарочито пруски — у три регионална рата генерисали су одушевљење и понос који су политичари искористили за промовисање уједињења. Овим искуством поновљена је успомена на заједничко достигнуће у Наполеоновским ратовима, нарочито у Рату шесте коалиције 1813—1814. године. Са успостављањем Њемачке без Аустрије, политичко и управно уједињење 1871. године је барем привремено ријешило проблем дуализма.

Политичко и управно уједињење

Новонастало Њемачко царство чинило је 25 држава, од чега су три била ханзетски градови. Спроведено је малоњемачко рјешење које није укључивало Аустрију, умјесто великоњемачког рјешења које је укључивало и Аустрију. Уједињење различитих држава у једну нацију захтијевало је више од појединих војних побједа, колико год да су оне утицале на морал. Такође је оно било премишљање о политичком, друштвеним и културном стању и изградњи нових метафора о „нама” и „њима”. Ко су били нови чланови ове нове нације? За шта су се залагали? Како су се организовали?

Конститутивне државе

Иако је често окарактерисана као федерација монархија, Њемачко царство, строго говорећи, било је сачињено од 26 држава.^[1]


Државе		Пријестоница
Краљевства
	Пруска	Берлин
	Баварска	Минхен
	Саксонија	Дрезден
	Виртемберг	Штутгарт
Велика војводства
	Баден	Карлсруе
	Хесен	Дармштат
	Мекленбург-Шверин	Шверин
	Мекленбург-Штрелиц	Нојштрелиц
	Олденбург	Олденбург
	Саксен-Вајмар-Ајзенах	Вајмар
Војводства
	Анхалт	Десау
	Брауншвајг	Брауншвајг
	Сакс-Алтенбург	Алтенбург
	Сакс-Кобург и Гота	Кобург
	Сакс-Мајнинген	Мајнинген
Кнежевине
	Липе	Детмолд
	Ројс-Гера (млађа линија)	Гера
	Ројс-Грајц (старија линија)	Грајц
	Шаумбург-Липе	Бикебург
	Шварцбург-Рудолштадт	Рудолштадт
	Шварцбург-Зондерсгаузен	Зондерсгаузен
	Валдек и Пирмонт	Аролзен
Слободни и ханзетски градови
	Бремен
	Хамбург
	Либек
Царске земље
	Алзас-Лорена	Стразбур

Политичка структура

Устав Сјеверноњемачке конфедерације 1866. године постао је Устав Њемачког царства. Са овим уставом нова Њемачка је стекла неке демократске одлике: нарочито Рајхстаг, који је — насупрот скупштине Пруске — представљао грађане на основу непосредног и једнаког избора бирачког тијела кога су чинили сви мушкарци старији од 25 година. Шта више, избори су углавном били без подвала, изазивајући понос у националној скупштини.^[2] Међутим, законодавно тијело је захтијевало сагласност Бундесрата, федералног савјета заступника из свих држава, у коме је Пруска имала снажан утицај; Пруска је могла именовати 17 од 58 заступника, од чега је само 14 гласова било потребно за вето. Пруска је тако вршила утицај у оба тијела, а извршну власт је имао пруски краљ као Кајзер, који је постављао федералног канцелара. Канцелар је искључиво одговарао и у потпуности служио Кајзеру. Званично, канцелар је дјеловао као кабинет сачињен од једног човјека и био је одговоран за вођење свих државних послова; у пракси, државни секретари (бирократски високи званичници задужени за области као што су финансије, рат, спољни послови итд) дјеловали су као незванични портфељски министри. Са изузетком од раздобља 1872—1873. и 1892—1894, канцелар је истовремено био први министар царског династичког хегемонског краљевства, Пруске. Рајхстаг је имао овлашћења да усвоји, измјени или одбије расправе, али није могла покренути усвајање (овлашћење за покретање усвајања закона имао је канцелар). Друге државе су задржале властите владе, али су војне снаге мањих држава пале под пруску контролу. Војне снаге већих држава (као што су Баварска и Саксонија) су задржале неку аутономију, али су биле изложене значајним реформама како би се координисале са пруским војним принципима и стале под контролу федералне владе у вријеме рата.^[3]

Историјски аргумент и друштвена анатомија

Зондервег хипотеза потешкоће Њемачке у 20. вијеку приписује слабим политичким, правним и привредним основама новооснованог царства. Пруска земљопосједничка елита, Јункери, задржала је знатан дио политичке моћи у новој држави. Зондервег хипотеза њиховој снази приписује одсуство револуционарног напретка средње класе, или сељака у комбинацији са градским радницима, 1848. и поново 1871. године. Недавна истраживања улоге велике буржоазије — која укључује банкаре, трговце, индустријалце и предузетнике — у изградњи нове државе у великој мјери побија тврдње политичке и привредне доминације Јункера као друштвене скупине. Ова новија научна истраживања истичу значај трговачких класа Ханзетских градова и индустријског руководства (нарочито важно у Рајни) у развоју Њемачког царства.^[4]

Додатне студије различитих скупина у Вилхелмовој Њемачкој су доприњеле новом погледу на тај период. Иако су Јункери, заправо, наставили да контролишу официрски корпус, они нису доминирали друштвеним, политичким и привредим питањима као што то каже Зондервег хипотеза. Јункери на истоку су имали против тежу у буржујима на западу, као и у све већој стручној класи у виду бирократа, учитеља, професора, љекара, адвоката, научника итд.^[5]

Види још

Референце

^ Evans 2005, стр. 1.
^ Blackbourn 2002, стр. 267.
^ Blackbourn 2002, стр. 225–301.
^ Blackbourn & Eley 1985; Ogilvie 1996; Blickle 2004.
^ Eley 1991; Evans 2005; Evans 2015; Nipperdey 1996; Sperber 1984.

Литература

Evans, Richard J. (2005). Death in Hamburg: Society and Politics in the Cholera Years (на језику: енглески). Penguin Books. ISBN 9780143036364. Приступљено 22. 8. 2018.
Blackbourn, David (2002). History of Germany 1780-1918: The Long Nineteenth Century (на језику: енглески). Wiley. ISBN 9780631231967. Приступљено 22. 8. 2018.
Blackbourn, David; Eley, Geoff (1985). The Peculiarities of German History: Bourgeois Society and Politics in Nineteenth-century Germany (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780191694943. Приступљено 22. 8. 2018.
Ogilvie, Sheilagh C. (1996). Germany: A New Social and Economic History Volume2 1630-1800 (на језику: енглески). Arnold. ISBN 9780340652169. Приступљено 22. 8. 2018.
Blickle, Peter (2004). Heimat: A Critical Theory of the German Idea of Homeland (на језику: енглески). Camden House. ISBN 9781571133038. Приступљено 22. 8. 2018.
Eley, Geoff (1991). Reshaping the German Right: Radical Nationalism and Political Change After Bismarck (на језику: енглески). University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08132-5. Приступљено 23. 8. 2018.
Evans, Richard J. (2015). Society and Politics in Wilhelmine Germany (Routledge Revivals) (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781317553014. Приступљено 23. 8. 2018.
Nipperdey, Thomas (1996). Germany from Napoleon to Bismarck 1800-1866 (на језику: енглески). Gill and Macmillan. ISBN 9780717117154. Приступљено 23. 8. 2018.
Sperber, Jonathan (1984). Popular Catholicism in Nineteenth-century Germany (на језику: енглески). Princeton University Press. ISBN 9780691054322. Приступљено 23. 8. 2018.
Berghahn, Volker (1982). Modern Germany: Society, Economy and Politics in the Twentieth Century. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34748-8.
Beringer, Jean (1997). A History of the Habsburg Empire 1700–1918. C. Simpson, Trans. New York: Longman. ISBN 978-0-582-09007-1. .
Blackbourn, David (1994). Marpingen: apparitions of the Virgin Mary in Bismarckian Germany. New York: Knopf. ISBN 978-0-679-41843-6.
Blackbourn, David (1998). The long nineteenth century: a history of Germany, 1780–1918. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507672-1.
Bridge, Roy; Bullen, Roger (2004). The Great Powers and the European States System 1814–1914 (2nd изд.). Longman. ISBN 978-0-582-78458-1.
Confino, Alon (1997). The Nation as a Local Metaphor: Württemberg, Imperial Germany, and National Memory, 1871–1918. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-4665-0.
Crankshaw, Edward (1981). Bismarck. New York: The Viking Press. ISBN 978-0-333-34038-7.
Dahrendorf, Ralf. Society and Democracy in Germany. 1979.
Dominick, Raymond, III. The Environmental Movement in Germany, Bloomington. The Environmental Movement in Germany: Prophets and Pioneers, 1871-1971. Indiana University. 1992. ISBN 978-0-253-31819-0.
Evans, Richard J. (1987). Rethinking German history: nineteenth-century Germany and the origins of the Third Reich. London: Routledge. ISBN 978-0-00-302090-8.
Flores, Richard R. (2002). Remembering the Alamo: memory, modernity, and the master symbol. Austin: University of Texas. ISBN 978-0-292-72540-9.
Friedrich, Karin (2000). The Other Prussia: Royal Prussia, Poland and Liberty, 1569-1772. New York. ISBN 978-0-521-02775-5.
Grew, Raymond (1978). Crises of Political Development in Europe and the United States. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07598-3.
Hollyday, F. B. M. (1970). Bismarck. New Jersey: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-077362-3.
Holt, Alexander W. The History of Europe from 1862–1914: From the Accession of Bismarck to the Outbreak of the Great War. New York: MacMillan, 1917. OCLC 300969997
Howard, Michael Eliot. The Franco-Prussian War: the German invasion of France, 1870–1871. New York, MacMillan. Howard, Michael (1961). The Franco-Prussian War: The German Invasion of France, 1870-1871. Psychology Press. ISBN 978-0-415-02787-8.
Hull, Isabel. Absolute Destruction: Military culture and the Practices of War in Imperial Germany.. Ithaca, New York. Absolute Destruction: Military Culture and the Practices of War in Imperial Germany. Syracuse University Press. 2005. ISBN 978-0-8014-7293-0.
Kann, Robert A. History of the Habsburg Empire: 1526–1918.. Los Angeles. A History of the Habsburg Empire, 1526-1918. University of California Press. 1974. ISBN 978-0-520-04206-3.
Kaplan, Marion (1991). The making of the Jewish middle class: women, family, and identity in Imperial Germany. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509396-4.
Kocka, Jürgen; Mitchell, Allan (1993). Bourgeois society in nineteenth century Europe. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-85496-414-7.
Kocka, Jürgen; Mitchell, Allan. (јануар 1988). „German History before Hitler: The Debate about the German Sonderweg.”. Journal of Contemporary History. 23 (1): 3—16. doi:10.1177/002200948802300101. ,.
Kocka, Jürgen; Mitchell, Allan. (фебруар 2003). „Comparison and Beyond.'”. History and Theory. 42 (1): 39—44. doi:10.1111/1468-2303.00228. ,.
Kocka, Jürgen; Mitchell, Allan. (фебруар 1999). „Asymmetrical Historical Comparison: The Case of the German Sonderweg”. History and Theory. 38 (1): 40—50. doi:10.1111/0018-2656.751999075. ,.
Kohn, Hans. German history; some new German views. Boston: Beacon, 1954. OCLC 987529
Koshar, Rudy. Germany's Transient Pasts: Preservation and the National Memory in the Twentieth Century.. Chapel Hill. Koshar, Rudy (1998). Germany's Transient Pasts: Preservation and National Memory in the Twentieth Century. Univ of North Carolina Press. ISBN 978-0-8078-4701-5.
Krieger, Leonard. The German Idea of Freedom, Chicago. The German Idea of Freedom: History of a Political Tradition. University of Chicago Press. 1957. ISBN 978-1-59740-519-5.
Lee, Lloyd. The politics of Harmony: Civil Service, Liberalism, and Social Reform in Baden, 1800–1850. Cranbury, New Jersey, Associated University Presses. Lee, Loyd E. (1980). The Politics of Harmony: Civil Service, Liberalism, and Social Reform in Baden, 1800-1850. University of Delaware Press. ISBN 978-0-87413-143-7.
Llobera, Josep R. and Goldsmiths' College. "The role of historical memory in (ethno)nation-building." Goldsmiths Sociology Papers.. London, Goldsmiths College. Llobera, Josep R. (1996). The Role of Historical Memory in (Ethno)nation-building. Goldsmiths College. ISBN 978-0-902986-06-0.
Mann, Golo (1968). The History of Germany Since 1789. New York, Praeger.
Namier, L.B.. Avenues of History. New York, Macmillan, 1952. OCLC 422057575
Schjerve, Rosita Rindler, Diglossia and Power: Language Policies and Practice in the nineteenth century Habsburg Empire.. Berlin, De Gruyter. Schjerve, Rosita Rindler (2003). Diglossia and Power: Language Policies and Practice in the 19th Century Habsburg Empire. Mouton de Gruyter. ISBN 978-3-11-017654-4.
Schulze, Hagen. (1991). The course of German nationalism: from Frederick the Great to Bismarck, 1763–1867. Cambridge & New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-37759-1.
Scott, H. M. The Birth of a Great Power System.. London & New York. The Birth of a Great Power System, 1740-1815. Longman. 2006. ISBN 978-0-582-21717-1.
Sheehan, James J. German history 1770–1866. Oxford History of Modern Europe. German History, 1770-1866. Oxford: Oxford University Press. 1989. ISBN 978-0-19-820432-9.
Sked, Alan (2001). Decline and Fall of the Habsburg Empire 1815–1918. London: Longman. ISBN 978-0-582-35666-5.
Sorkin, David, The transformation of German Jewry, 1780–1840, Studies in Jewish history. The Transformation of German Jewry, 1780-1840. New York: Wayne State University Press. 1987. ISBN 978-0-8143-2828-6.
Sperber, Jonathan. The European Revolutions, 1848–1851. New Approaches to European History. The European Revolutions, 1848-1851. Cambridge: Cambridge University Press. 1984. ISBN 978-0-521-54779-6.
Sperber, Jonathan (1993). Rhineland radicals: the democratic movement and the revolution of 1848–1849. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00866-0.
Stargardt, Nicholas (1994). The German idea of militarism: radical and socialist critics, 1866–1914. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46692-9.
Steinberg, Jonathan (2011). Bismarck: A Life.
Taylor, A. J. P., The Struggle for Mastery in Europe 1914–1918, Oxford, Clarendon. Taylor, Alan John Percivale (1954). The Struggle for Mastery in Europe, 1848-1918. Clarendon Press. ISBN 978-0-19-881270-8.
Taylor, A. J. P. (1988). Bismarck: The Man and the Statesman. Oxford: Clarendon. ISBN 978-0-394-70387-9.
Victoria and Albert Museum, Dept. of Prints and Drawings, and Susan Lambert. Lambert, Susan (1971). The Franco-Prussian War and the Commune in Caricature, 1870-71: Catalogue of a Collection of Prints in the Possession of the Department of Prints and Drawings of the Victoria and Albert Museum. London. ISBN 978-0-901486-30-1.
Walker, Mack (1998). German home towns: community, state, and general estate, 1648–1871. Ithaca: Syracuse University Press. ISBN 978-0-8014-8508-4.
Wawro, Geoffrey (1996). The Austro-Prussian War. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-62951-5.
Wawro, Geoffrey] (2000). Warfare and Society in Europe, 1792–1914. Psychology Press. ISBN 978-0-415-21445-2.
Wehler, Hans Ulrich (1997). The German Empire, 1871–1918.
Zamoyski, Adam. Rites of Peace: The Fall of Napoleon and the Congress of Vienna.. New York. Rites of Peace: The Fall of Napoleon and the Congress of Vienna. HarperCollins. 2007. ISBN 978-0-06-077519-3.
Bazillion, Richard J. Modernizing Germany: Karl Biedermann's career in the kingdom of Saxony, 1835–1901. American university studies. Modernizing Germany: Karl Biedermann's Career in the Kingdom of Saxony, 1835-1901. Series IX, History. 84. New York: Peter Lang. 1990. ISBN 978-0-8204-1185-9.
Brose, Eric Dorn (1997). German History, 1789–1871: From the Holy Roman Empire to the Bismarckian Reich.
Bucholz, Arden (1991). Moltke, Schlieffen, and Prussian war planning. New York: Berg Pub Ltd. ISBN 978-0-85496-653-0.
Bucholz, Arden (2001). Moltke and the German Wars, 1864-1871. New York: Macmillan Education UK. ISBN 978-0-333-68758-1.
Clark, Christopher (2006). Iron Kingdom: The Rise and Downfall of Prussia, 1600–1947. Cambridge: Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03196-8.
Clemente, Steven E. (1992). For King and Kaiser!: the making of the Prussian Army officer, 1860–1914. Contributions in military studies, no. 123. New York: Greenwood. ISBN 978-0-313-28004-7.
Cocks, Geoffrey and Konrad Hugo Jarausch (1990). German professions, 1800–1950. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505596-2.
Droysen, J.G. Modern History Sourcebook: Documents of German Unification Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. август 2014), 1848–1871. Accessed April 9, 2009.
Dwyer, Philip G. (2001). Modern Prussian history, 1830–1947. Harlow, England, New York: Longman. ISBN 978-0-582-29270-3.
Friedrich, Otto. (1995). Blood and iron: from Bismarck to Hitler the von Moltke family's impact on German history. New York, Harper. ISBN 978-0-06-016866-7.
Groh, John E. (1982). Nineteenth-century German Protestantism: the church as social model. ISBN 978-0-8191-2078-6. . Washington, D.C., University Press of America.
Henne, Helmut, and Georg Objartel. German student jargon in the eighteenth and nineteenth centuries. Berlin & NY, de Gruyter, 1983. OCLC 9193308
Hughes, Michael. (1988). Nationalism and society: Germany, 1800–1945. London & New York: Edward Arnold. ISBN 978-0-7131-6522-7.
Kollander, Patricia. Frederick III: Germany's liberal emperor, Contributions to the study of world history, no. 50. Westport, Conn., Greenwood. Kollander, Patricia (1995). Frederick III: Germany's Liberal Emperor. Bloomsbury Academic. ISBN 978-0-313-29483-9.
Koshar, Rudy. Germany's Transient Pasts: Preservation and the National Memory in the Twentieth Century.. Chapel Hill. Germany's Transient Pasts: Preservation and National Memory in the Twentieth Century. University of North Carolina Press. 1998. ISBN 978-0-8078-4701-5.
Lowenstein, Steven M. (1994). The Berlin Jewish community: enlightenment, family, and crisis, 1770–1830. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508326-2. . Studies in Jewish history.
Lüdtke, Alf. Police and State in Prussia, 1815–1850. Cambridge, New York & Paris. Police and State in Prussia, 1815-1850. Cambridge University Press. 1989. ISBN 978-0-521-11187-4.
Ogilvie, Sheilagh, and Richard Overy (2004). Germany: A New Social and Economic History Volume 3: Since 1800.
Ohles, Frederik. Germany's rude awakening: censorship in the land of the Brothers Grimm. Kent, Ohio, Ohio State University Press. Ohles, Frederik (1992). Germany's Rude Awakening: Censorship in the Land of the Brothers Grimm. Kent State University Press. ISBN 978-0-87338-460-5.
Pflanze Otto, ур. (1979). The Unification of Germany, 1848–1871. . essays by historians
Schleunes, Karl A. (1989). Schooling and society: the politics of education in Prussia and Bavaria, 1750–1900. Oxford & New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-85496-267-9.
Showalter, Dennis E. The Wars of German Unification (2nd ed. 2015), 412pp by a leading military historian
Showalter, Dennis E. Railroads and rifles: soldiers, technology, and the unification of Germany. Hamden, Connecticut. Railroads and Rifles: Soldiers, Technology, and the Unification of Germany. Hailer Publishing. 1975. ISBN 978-0-9798500-9-7.
Smith, Woodruff D. (1991). Politics and the sciences of culture in Germany, 1840–1920. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506536-7.
Wawro, Geoffrey (2005). The Franco-Prussian War: The German Conquest of France. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61743-7.

Спољашње везе

„Documents of German Unification, 1848-1871” [Документи о њемачком уједињењу, 1848—1871.]. www.fordham.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 08. 2014. г. Приступљено 23. 8. 2018.
„Otto von Bismarck & The wars of German unification” [Ото фон Бизмарк и Ратови за њемачко уједињење]. www.age-of-the-sage.org (на језику: енглески). Приступљено 23. 8. 2018.