Хистерија

Хистерија (грч. ὑστέρα — „материца”) јесте израз који колоквијално значи немогућност контроле јаких емоција.^[1] У 19. веку, хистерија се сматрала физичком болешћу која погађа жене. Основ за њену дијагнозу било је уверење да жене имају полно засновану предиспозицију за менталне поремећаје и поремећаје понашања.^[2] У 20. веку, хистерија почиње да се сматра менталном болешћу. Многи утицајни психијатри и неуролози, попут Сигмунда Фројда и Жан-Мартена Шаркоа, посветили су своја истраживања пацијентима са наводном хистеријом.^[3] Данас већина лекара не прихвата хистерију као медицинску дијагнозу, а термин остаје као колоквијализам за усплахирено или панично понашање. Некада општа дијагноза хистерије, сада је подељена на бројне психолошке и неуролошке поремећаје као као што су епилепсија, хистрионични поремећај личности, конверзивни поремећај, дисоцијативни поремећај, као и друга стања менталног здравља.^[4]

Историјски симптоми

Телесни, сензорни, моторички и ментални симптоми који су се најчешће везивали за хистерију јесу:

напади смеха и плача,
претерана раздражљивост,
сомнамбулизам,
халуцинације,
стрепња,
узнемиреност,
тахикардија,
мучнина,
повраћање,
болови у различитим деловима тела,
контракције итд.

Референце

^ Basavarajappa, Chethan; Dahale, Ajit Bhalchandra; Desai, Geetha (2020-07-15). „Evolution of bodily distress disorders”. Current Opinion in Psychiatry (на језику: енглески). Publish Ahead of Print (5): 447—450. ISSN 0951-7367. PMID 32701520. S2CID 220731306. doi:10.1097/YCO.0000000000000630.
^ Chaplin, Tara M.; Hong, Kwangik; Bergquist, Keri; Sinha, Rajita (2008). „Gender Differences in Response to Emotional Stress: An Assessment Across Subjective, Behavioral, and Physiological Domains and Relations to Alcohol Craving”. Alcoholism: Clinical and Experimental Research (на језику: енглески). 32 (7): 1242—1250. ISSN 1530-0277. PMC 2575018 . PMID 18482163. doi:10.1111/j.1530-0277.2008.00679.x.
^ North, Carol S. (2015). „The Classification of Hysteria and Related Disorders: Historical and Phenomenological Considerations”. Behavioral Sciences (на језику: енглески). 5 (4): 496—517. PMC 4695775 . PMID 26561836. doi:10.3390/bs5040496 .
^ Micale, Mark S. (2019). Approaching hysteria : disease and its interpretations (Princeton Legacy Library изд.). Princeton, New.Jersey. ISBN 978-0-691-65646-5. OCLC 1190671971.

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Briquet P (1859). Traité clinique et thérapeutique de l'Hystérie. JB Baillière — преко Gallica.
Chodoff P (мај 1982). „Hysteria and women”. The American Journal of Psychiatry. 139 (5): 545—51. PMID 7041658. doi:10.1176/ajp.139.5.545.
Halligan PW, Bass C, Marshall JC, ур. (2001). Contemporary Approach to the Study of Hysteria: Clinical and Theoretical Perspectives. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-263254-8.
Hennefeld M (децембар 2016). „Death from Laughter, Female Hysteria, and Early Cinema”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. Duke University Press. 27 (3): 45—92. doi:10.1215/10407391-3696631.
Rousseau GS, Gilman SL, King H, Porter R, Showalter E, ур. (1993). Hysteria beyond Freud. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08064-5.
Scull A (2009). Hysteria : the biography. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956096-7.