Граматиката на српскохрватскиот јазик (т.е. на хрватскиот, српскиот, босанскиот и црногорскиот јазик) е карактеристична по тоа што нема членови за именки, именките имаат седум падежи и има сложени граматички времиња. Именките имаат три рода и два броја. Придавките во српскиот јазик можат да се степенуваат на три начина: позитив, компаратив и суперлатив.
Именки
Падежи и деклинација на именки
Во српскиот јазик има седум падежи: номинатив, генитив, датив, акузатив, вокатив, инструментал и локатив. Кога именките се деклинираат, акцентот се менува за датив и локатив.
Еднина
|
Класа I - м.р. I прозор
|
Класа I - м.р. II -ац, и живи суштества магаре
|
Класа I - с.р. I село
|
Класа I - с.р. I воглавном што завршуваат на -e** дрво and Миле (име)
|
Класа II - ж.р. I жена
|
Класа II - ж.р. I -ka банка
|
Класа II - ж.р. I -ga книга
|
Класа III - ж.р. II љубов
|
Номинатив
|
прозор prozor
|
магарац magarac
|
село selo
|
дрво drvo Миле Mile
|
жена žena
|
банка banka
|
књига knjiga
|
љубав ljubav
|
Генитив
|
прозорa prozora
|
магарца magarca
|
селa sela
|
дрвета drveta Милета Mileta
|
женe žene
|
банке banke
|
књиге knjige
|
љубави ljubavi
|
Датив
|
прозôру prozôru
|
магâрцу magârcu
|
сêлу sêlu
|
дрвêту drvêtu Милету Miletu
|
жêни žêni
|
бâнци bânci
|
књизи knjizi
|
љубâви ljubâvi
|
Акузатив
|
прозор prozor
|
магарца magarca
|
село selo
|
дрво drvo Милета Mileta
|
жену ženu
|
банку banku
|
књигу knjigu
|
љубав ljubav
|
Вокатив
|
прозорē prozore
|
магарчē magarče
|
селō selō
|
дрвō drvō Миле Mile
|
женō ženō
|
банкō bankō
|
књигō knjigō
|
љубави ljubavi
|
Инструментал
|
прозором prozorom
|
магарцом magarcom
|
селом selom
|
дрветом drvetom Милетом Mile
|
женом ženom
|
банком bankom
|
књигом knjigom
|
љубави (or -ју)* ljubavi(or -ју)
|
Локатив
|
прозóру prozóru
|
магáрцу magárcu
|
сéлу sélu
|
дрвéту drvétu Милету Miletu
|
жéни žéni
|
бáнци bánci
|
књизи knjizi
|
љубави ljubavi
|
Множина
|
прозори
|
магариња
|
села
|
дрва
|
жени
|
банки
|
книги
|
љубов
|
Номинатив
|
прозори prozori
|
магарци magarci
|
села sela
|
дрва drva
|
жене žene
|
банке banke
|
књиге knjige
|
љубави ljubavi
|
Генитив
|
прóзорā prozora
|
мáгарцā magarca
|
сéлā sela
|
дрвā drva
|
жéнā žena
|
бáнкā banka
|
књигā knjiga
|
љубави ljubavi
|
Датив
|
прозорима prozorima
|
магарцима magarcima
|
селима selima
|
дрвима drvima
|
женама ženama
|
банкама bankama
|
књигама knjigama
|
љубавима ljubavima
|
Акузатив
|
прозоре prozore
|
магарце magarce
|
села sela
|
дрва drva
|
жене žene
|
банке banke
|
књиге knjige
|
љубави ljubavi
|
Вокатив
|
прозори prozori
|
магарци magarci
|
села sela
|
дрва drva
|
женe žene
|
банке banke
|
књиге knjige
|
љубави ljubavi
|
Инструментал
|
прозорима prozorima
|
магарцима magarcima
|
селима selima
|
дрвима drvima
|
женама ženama
|
банкама bankama
|
књигама knjigama
|
љубавима ljubavima
|
Локатив
|
прозорима prozorima
|
магарцима magarcima
|
селима selima
|
дрвима drvima
|
женама ženama
|
банкама bankama
|
књигама knjigama
|
љубавима ljubavima
|
* Во зборови како што е љубов, кога се додава -ју на крај. Некои зборови се менуваат како на пример: Љубав се менува во Љубављу или Младост станува младошћу и Смрт станува Смрћу
** Еднослоговните зборови што завршуваат на -о се деклинираат на овој начин.
Како да се одредат кои именки спаѓаат во кои класи:
i) Ако именката завршува на согласка, најверојатно таа спаѓа во првата класа за м.р.
ii) Ако именката завршува на самогласките – o, или -e во еднина, тогаш таа спаѓа во првата класа на с.р. Но сепак некои мажки имиња не спаѓаат во оваа класа.
iii) Ако именката завршува на – a, тогаш таа е втора класа во ж.р. Исто така има и некои мажки именки што имаат женски завршетоци на – a, (пр: судија).
iv) Именките на класа III се сите од ж.р. и завршуваат на согласки. Тие се разликуваат од првата класа поради тоа што тие означуваат апстрактни именки (пр: љубав, смрт, болест, младост).
Придавки
Инфлекција
Придавките имаат три родови (машки, женски и среден), шест падежи (номинатив, датив, генитив, акузатив, инструментал и локатив) и два броја (еднина и множина).
Еднина
|
М.Р.
|
С.Р.
|
Ж.Р.
|
Номинатив
|
нов(и)
|
ново
|
нова
|
Акузатив
|
нов(и)
|
ново
|
нову
|
Генитив
|
новог(а)
|
новог(а)
|
новe
|
Датив
|
новом
|
новом
|
новој
|
Инструментал
|
новим
|
новим
|
новом
|
Локатив
|
новом
|
новом
|
новој
|
Множина
|
нови (m)
|
нови (n)
|
нови (f)
|
Номинатив
|
нови
|
нова
|
нове
|
Акузатив
|
нове
|
нова
|
нове
|
Генитив
|
нових
|
нових
|
нових
|
Датив
|
новим
|
новим
|
новим
|
Инструментал
|
новим
|
новим
|
новим
|
Локатив
|
новим
|
новим
|
новим
|
Компарација на придавки
Придавките имаат три степени: позитив, компаратив и суперлатив.
Еднина
|
М.Р.
|
С.Р.
|
Ж.Р.
|
Номинатив
|
добар бољи најбољи
|
добро боље најбоље
|
добра боља најбоља
|
Акузатив
|
добар бољи најбољи
|
добро боље најбоље
|
добру бољу најбољу
|
Генитив
|
доброг(а) бољег(а) најбољег(а)
|
доброг(а) бољег(а) најбољег(а)
|
добре боље најбоље
|
Датив
|
добром бољом најбољом
|
добром бољом најбољом
|
доброј бољој набољој
|
Инструментал
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
добром бољом најбољом
|
Локатив
|
добром бољом најбољом
|
добром бољом најбољом
|
доброј бољој набољој
|
Множина
|
М.Р.
|
С.Р.
|
Ж.Р.
|
Номинатив
|
добри бољи најбољи
|
добра боља најбоља
|
добре боље најбоље
|
Акузатив
|
добре боље најбоље
|
добра боља најбоља
|
добре боље најбоље
|
Генитив
|
добрих бољих најбољих
|
добрих бољих најбољих
|
добрих бољих најбољих
|
Датив
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
Инструментал
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
Локатив
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
добрим бољим најбољим
|
Глаголи
Помошни глаголи
Глагол јесам
Нема инфинитив и има само сегашно време:
Лична заменка
|
Сегашност
|
Сегашност (нег. форми)
|
Долга (акцентирана) форма
|
Долга (неакцентирана) форма
|
Ја (Јас)
|
јесам
|
сам
|
нисам
|
Ти (Ти)
|
јеси
|
си
|
ниси
|
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)
|
јесте
|
је
|
није
|
Ми (Ние)
|
јесмо
|
смо
|
нисмо
|
Ви (Вие)
|
јесте
|
сте
|
нисте
|
Они, Оне, Она (Тие)
|
јесу
|
су
|
нису
|
Глагол бити
Овој глагол е ист со македонскиот помошен глагол сум.
Лич. заменка
|
Сегашност
|
Иднина
|
Минато
|
1-во
|
2-ро
|
перфект
|
аорист
|
имперфект
|
плуперфект
|
Ја (Јас)
|
будем
|
ћу бити
|
будем био/ла
|
сам био/ла; био/ла сам
|
бих
|
бејах
|
био/ла сам био/ла
|
Ти (Ти)
|
будеш
|
ћеш бити
|
будеш био/ла
|
си био/ла; био/ла си
|
би
|
бејаше
|
био/ла си био/ла
|
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)
|
буде
|
ће бити
|
буде био/ла/ло
|
је био/ла/ло; био/ла/ло је
|
би
|
бејаше
|
био/ла/ло је био/ла/ло
|
Ми (Ние)
|
будемо
|
ћемо бити
|
будемо били/ле
|
смо били/ле; били/ле смо
|
бисмо
|
бејасмо
|
били/ле смо били/ле
|
Ви (Ти)
|
будете
|
ћете бити
|
будете били/ле
|
сте били/ле; били/ле сте
|
бисте
|
бејасте
|
били/ле сте били/ле
|
Они, Оне, Она (Тие)
|
буду
|
ће бити
|
буду били/ле/ла
|
су били/биле/била; били/ле/ла су
|
бише
|
бејаху
|
били/ле/ла су били/ле/ла
|
Правилни глаголи
Лич. заменка
|
Сегашност
|
Иднина
|
Минато
|
1-во
|
2-ро
|
перфект
|
аорист
|
имперфект
|
плуперфект
|
Ја (Јас)
|
радим
|
ћу радити
|
будем радиo/ла
|
сам радиo/ла; радиo/ла сам
|
|
рад+ах>рађах
|
радиo/ла сам радиo/ла
|
Ти (Ти)
|
радиш
|
ћеш радити
|
будеш радиo/ла
|
си радиo/ла; радиo/ла си
|
|
рад+аше>рађаше
|
радиo/ла си радиo/ла
|
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)
|
ради
|
ће радити
|
буде радиоo/ла/ло
|
је радиo/ла/ло; радиo/ла/ло је
|
|
рад+аше>рађаше
|
радиo/ла/ло је радиo/ла/ло
|
ми (We)
|
радимо
|
ћемо радити
|
будемо радили/ле
|
смо радили/ле; радили/ле смо
|
|
рад+асмо>рађасмо
|
радли/ле смо радили/ле
|
Ви (Вие)
|
радите
|
ћете радити
|
будете радили/ле
|
сте радили/ле; радили/ле сте
|
|
рад+асте>рађасте
|
радили/ле сте радили/ле
|
Они, Оне, Она (Тие)
|
раде
|
ће радити
|
буду радили/ле/ла
|
су радили/радиле/радила; радили/ле/ла су
|
|
рад+аху>рађаху
|
радили/ле/ла су радили/ле/ла
|
Неправилни глаголи
Лич. заменки
|
Сегашност
|
Иднина
|
Минато
|
1-во
|
2-ро
|
перфект
|
аорист
|
имперфект
|
плуперфект
|
Ја (Јас)
|
могу'
|
ћу моћи
|
будем могаo/ла
|
сам могаo/ла; могаo/ла сам
|
могох
|
моћијах
|
могаo/ла сам могаo/ла
|
Ти (Ти)
|
можеш
|
ћеш моћи
|
будеш могаo/ла
|
си могаo/ла; могаo/ла си
|
може
|
моћијаше
|
могаo/ла си могаo/ла
|
Он, Она, Оно (Тој, таа, тоа)
|
може
|
ће моћи
|
буде могаo/ла/ло
|
је могаo/ла/ло; могаo/ла/ло je
|
може
|
можијаше
|
могаo/ла/ло je могаo/ла/ло
|
Ми (Ние)
|
можемо
|
ћемо моћи
|
будемо могли/ле
|
смо могли/ле; могли/ле смо
|
могосмо
|
моћијасмо
|
могли/ле смо могли/ле
|
Ви (Вие)
|
можете
|
ћете моћи
|
будете могли/ле
|
сте могли/ле; могли/ле сте
|
могосте
|
моћијасте
|
могли/ле сте могли/ле
|
Они, Оне, Она (Тие)
|
могу
|
ће моћи
|
буду могли/ле/ла
|
су могли/могле/могла; могли/ле/ла су
|
могоше
|
моћијаху
|
могли/ле/ла су могли/ле/ла
|
Предлози
Предлог |
Падеж |
Услов |
Пример
|
među |
акузатив |
со глагол што означува движење |
ići među ljude = „[да] оди меѓу луѓето“
|
|
инструментал |
со глагол што не означува движење |
biti među ljudima = „[да се] биде меѓу луѓето“
|
na |
акузатив |
со глагол што означува движење |
postaviti na sto = „[да се] постави на масата“
|
|
локатив |
со глагол што не означува движење |
biti na stolu = „[да се] биде на масата“
|
nad(a) |
акузатив |
со глагол што означува движење |
uzdigati se nad more = „[да се] воздигне над морето“
|
|
инструментал |
со глагол што не означува движење |
nalaziti se nad morem = „се наоѓа над морето“
|
o |
акузатив |
|
obesiti o nešto = „[да] обеси нешто“
|
|
локатив |
|
govoriti o nečemu = „[да] зборува за нешто“
|
pod(a) |
акузатив |
со глагол што означува движење |
padati pod sto = „[да] падне под масата“
|
|
инструментал |
со глагол што не означува движење |
ležati pod stolom = „[да] лежи под масата“
|
pred(a) |
акузатив |
со глагол што означува движење |
pozoviti pred kralja = „[да се] повика пред кралот“
|
|
инструментал |
со глагол што не означува движење |
govoriti pred kraljem = „[да] зборува пред кралот“
|
s(a) |
генитив |
|
iskočiti sa stolice = „[да] срипа од столот“
|
|
инструментал |
со нешто |
s mužem = „со мажот [ми]“
|
u |
генитив |
|
u Branka Ćopića = „у/кај Бранко Ќопиќ“
|
|
акузатив |
со глагол што означува движење |
ići u selo = „[да] оди во село“
|
|
локатив |
со глагол што не означува движење |
živeti u selu = „[да] живее во село“
|
za |
акузатив |
|
za profesora = „за професорот“
|
|
инструментал |
|
za profesorom = „зад професорот“
|
Поврзано
Литература
- Душанка Вујовић, Граматоломија : прегледна граматика српскога језика, Нови Сад : Либер, 2012, ISBN 978-86-85461-13-2
- Живко Н. Стефановић, Граматика српскога језика : за I разред средњих школа, Београд : Књижарница Радомира Д. Ћуковића, 1941.
- Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српскога језика : уџбеник за I, II, III и IV разред средње школе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1995, ISBN 86-17-03871-3
- Милош Милошевић, Граматика српскога језика : приручник за познавање српског књижевног језика, Београд : Драганић, 2001, ISBN 86-441-0221-4
- Бранислав Уљаревић, Граматика - књижевност : основе граматике и књижевности српскога језика, Београд : Б. Уљаревић, 2012, ISBN 978-86-912289-3-4
- Стојан Новаковић, Српска граматика, 1894, 1902.
- Живојин П. Симић, Српска граматика, 1922.