Јапанци у Републици Српској
Јапанци у Републици Српској (јап. スルプスカ共和国の日本人) су грађани јапанског поријекла и јапанске етничке припадности, који живе и раде на територији Републике Српске. Јапанци су на просторе Републике Српске почели да долазе у времену Социјалистичке Југославије, бавећи се разним професијама. Крајем 20. вијека и почетком 21. вијека забиљежен је спорадичан долазак припадника овог народа на простор Републике Српске. Јапанци немају статус службене националне мањине у Републици Српској, а сходно томе немају представнике и делегате у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. ИсторијатТоком Одбрамбено-отаџбинског рата, одређен број Јапанаца се борио у Редовима Војске Републике Српске.[1] Одређен број Јапанаца стигао је у Републику Српску у годинама током друге деценије 21. вијека, када су покретали приватне послове. Неколико припадника овог народа је на крајњем југу Српске, у граду Требињу покренуло, а у оквиру Пројекта за развој међународног туристичког коридора Херцеговине, који проводи Међународна развојна агенција „Џајка“ из Јапана, у сарадњи са њиховом Владом, градњу туристичког информативног и дегустационог пункта на Тулима, којим ће се промовисати и требињски туризам, а и јапанска култура.[2] Јапанска амбасада у БиХ је годинама спроводила активности за помоћ развоја села у Рогатици, Братунцу и Сребреници. Овим поводом је у Републици Српској више пута боравио Миоши Хироки, задужен за међународну сарадњу Јапана.[3] На факултетима у Републици Српској, школује се одређен број студената из Јапана.[4] Приликом боравка у Републици Српској, млади јапански студенти се упознају са српским обичајима и културом.[5] Фудбалски клуб Славија из Источног Сарајева представља спортски колектив у коме је своју срећу окушало неколико јапанских фудалера. Током премијерлигашког такмичења јапански фудбалера су често боравила у Источном Сарајеву, играјући за локални фудбалски клуб.[6] РелигијаЈапанци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су припадници махајана религије (будизам у Јапану), шинтоизма, у мањем броју јапанске нове религије, хришћанства и осталих религија. КултураПрипадници јапанског народа у Републици Српској, труде се да кроз своје активности задрже традионални начин живота, обичаје, културу и кухињу као у матичној земљи. Дух Јапана у Републици Српској је најприсутнији у њеном највећем граду, Бањалуци, гдје се редовно одржавају манифестације на којима се промовише јапанска култура. Једна од таквих менифестација је традиционално „Вече нанбудо спорта и јапанске културе”, које се сваке године одржава у Бањалуци. На овој манифестацији се предтављају традиционални јапански плесови, док се поред тога одржавају предавања о јапанској историји и култури. Манифестација је отвореног типа и има за циљ промовисање нанбудоа као вјештине борења, унутрашње равнотеже и здравља појединца. Ова манифестација се организује у склопу активности Нанбудо центра Бањалука.[7] Ова манифестација се одржава сваке године у граду на Врбасу.[8] Друга манифестација на којој се промовише јапанска култура и традиција, се такође одржава у Бањалуци и назива се „Фестивал јапанске трешње”.[9] Једна од честих украсних садница широм Републике Српске јесте и јапанска трешња, која краси иулице Бањалуке, што контролишу стручњаци који из Јапана редовно долазе у Републику Српску.[10] У Републици Српској је монгуће изучавање јапанског језика, што омогућавају домаћи језички центри.[11] УдружењаУ Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике јапанског народа, док је активно неколико неформалних група као поштоваоци јапанске, историје и културе. Једно од таквих удружења је Нанбудо центар Бањалука, чије активности имају за циљ промоцију ове борилачке вјештине, као и приближавање јапанске културе народу у Републици Српској.[12] РаспрострањеностПо попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издала Агенција за статистику Босне и Херцеговине у Републици Српској је живјело 10 Јапанаца.[а][13] Значајне личности
Види јошНапомене
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia