Мађари у Републици Српској

Мађари у Републици Српској (мађ. Magyarok a Szerb Köztársaságban) су грађани мађарског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Мађари су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Српски и мађарски народи своје прве сустрете биљеже још на почетку 13. вијека, у вријеме средњовјековне босанске државе и Угарска. Као у средњовјековним краљевинама њихова историја у тим вјековима густо је испреплетена. Било да се радило о освајачким ратовима мађарских краљева на Босну, било да се радило о браковима српских и мађарских владара, племића и других, обје земље су у средњем вијеку имале јаке везе. Контакти између мађарског и српског народа прекинути су османлијским освајањем Босне и њеним прикључењем Османлијском царству.

Поновне везе Мађара и народа у Босни и Херцеговини оживљене су 1878. године када је БиХ потпала под Аустроугарску власт. Мађари су понајвише дошли из Буковине, околине Сенте, као и из саме Мађарске. Најбројније насељавање Мађара на територију данашње Републике Српске, забиљежено је у периоду од 1900. до 1910. године. Старосједилачко становништво је све те досељенике духовито називало "куферашима". Иако је међу њима било и Мађара, данас су остали само трагови тих досељеника. Разлог томе је што се Мађари нису плански насељавали у поједине крајеве данашње Српске, него по цијелој земљи, тако да су се веома брзо стапали са домаћим становништвом. Уз ангажман у индустријализацији, Мађари су долазили и као пољопривредници. У прњаворском крају били су познати као врсни баштовани и узгајивачи разног поврћа. О некад бројној мађарској мањини свједоче само презимена на надгробним споменицима у старим гробљима већих градова, па и архивски подаци, по којима је 1921. године у БиХ било 2.577 становника мађарске националности. Тако, на примјер, село Вучјак код Прњавора, које су населили Мађари почетком 20. вијека, временом је напуштано, тако да се данас и не налази на списку насељених мјеста. Имајући у виду да је монархија изгубила рат, и већ тада се распала, за претпоставити је да су Мађари у већини напустили БиХ.^[1]

Мађари који су до данас сачували свијест о националном идентитету и који и данас говоре мађарски језик, већином су дошли из Војводине у првим годинама након формирања Краљевине СХС, а у већем броју након Другог свјетског рата. Највише су насељавали велике градове, у првом реду Сарајево и Бања Луку. У Бања Луци и данас дјелује удружење које окупља грађане Републике Српске мађарског поријекла, гдје кроз различите активности његују и чувају мађарску културу, језик и обичаје.^[2]

Мађари у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су већим дијелом католичке вјероисповијести, а мањим протестантске.

У Бања Луци данас дјелује удружење које окупља грађане Републике Српске мађарског поријекла, гдје кроз различите активности његују и чувају мађарску културу, језик и обичаје и зове се Удружење Мађара Републике Српске „Magyar Szo“ Бања Лука које је основано 2003. године. Број чланова у читавој Српској износи око 70, а највише чланова је управо из Бањалуке, затим из Приједора, Прњавора, Градишке.^[3] Док Удружење Мађара „Петефи Шандор“ дјелује у Брчком од децембра 2014. године.^[4]

Током 2015. године Удружење Мађара Републике Српске „Magyar Szo“ је уз помоћ Државног секретаријата за националну политику Републике Мађарске, у Бања Луци, припремило курс мађарског језика у оквиру програма „Петефи Шандор“, који је трајао шест мјесеци.^[5] Поред овога, удружење редовно издаје часопис на мађарском језику „Uj doboš“ (Új Dobos), гдје се представља мађарска заједница у Републици Српској, култура, историја и обичаји мађарског народа, као и активности које спроводе удружења.^[6]

По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 166 Мађара.^[7] Мађари настањују сљедеће општине и градове:

• Хенрик Јевицки, потпуковник Војске Републике Српске.^[8]
• Саша Мићин, делегат у трећем сазиву Вијећа народа Републике Српске из реда осталих народа.
• Јожеф Тот, потпуковник Војске Републике Српске.^[9]

• Мађари
• Мађари у Србији
• Срби у Мађарској
• Мањински језици у Републици Српској

• Вијеће националних мањина БиХ (2015). „Националне мањине у БиХ”. Извјештај. 
• Савез националних мањина Републике Српске (2016). „Ријеч националних мањина”. 1: 68. 

• Савез националних мањина Српске, Мађари
• Удружење Мађара Републике Српске "Magyar Szo"
• Прилог о Мађарима у БиХ