Турци у Републици Српској
Турци у Републици Српској (тур. Sırp Cumhuriyeti Türkler) су грађани турског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Турска национална мањина је најмалобројнија мањинска заједница у Републици Српској. Присуство Турака на овим просторима је присутно од периода пада средњовијековних српских земаља Краљевине Босне и Војводства од Светог Саве. Након два српска устанка, велики број Турака је са територије тадашње Србије пресељен на територију Босне, која је и даље била дио Отоманске империје. Турци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Турци нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина. ИсторијатПрви Турци у значајнијем броју долазе на просторе данашње Републике Српске почетком 15. вијека, прво као трговци, а потом као освајачи. Након што је Османско царство окупирало српску Краљевину Босну 1463. године и Војводство Светог Саве 1483. године, на овим просторима почиње отомански историјски период који карактерише економска, политичка, административна и војна присаједињеност турској империји.[1] Послије наглог погорсања односа измедју кнезевске владе и Портиних гарнизона у градовима у 1861. години, Србија је успјела да се с Високом Портом договори о томе да муслиманско становниство које је боравило по градовима у Србији напусти одмах своје домове. Порта је одлуцила да ове "султанове мусафире", како их је босански валија називао, односно мухаџире, како их је правилније домаће становништво називало, насели у Босанском ејалету. Истовремено су образоване двије поткомисије, османска и српска, да процијене вриједност њихових непокретних добара које је Србија требало да исплати Турској. Још од половине 1862. године, мухаџири су почели неорганизовано и у већим групама прелазити преко Дрине у Босну. Тих дана босанске власти су им одредиле привремени смјештај углавном у зворничком кајмакамлуку. Аустријски генерални конзул барон Стјепан Јовановиц је 6. фебруара 1863. године извијестио министра Рехберга да је највриједнија ствар овог времена било управо збрињавање и насељавање муслиманских породица које су у Босну дошле из Србије. Оне су привремено смјештене по приватним кућама. Власти су им давале новчану помоћ из државне касе. Чим је добио дозволу из Цариграда да у Босни може стално населити бивше становнике Ужица и Сокола, босански валија је изјавио да би било добро да се они размјесте у Бијељини, Зворник и Сарајеву.[2] Повлачењем Отоманске империје са ових простора, односно потпадањем под аустро-угарску власт драстично се смањује и број домаћих припадника турске народности на просторима Српске, док бива досељен велики број припадника турске народности из Србије.[1] Након формирања Краљевине СХС, 1921. године проведен је први попис становништва. Судећи према доступним подацима, а на основу евидентираног матерњег језика пописаних, само је мали број, односно 231 припадник, био евидентиран у Босни и Херцеговини.[3] Турски културни утицај на просторима Републике Српске је готово немјерљив и кроз неколико вијекова интензивног трајања постао је снажно испреплетен с локалним аутохтоним културама. Одређен број културних богатстава у Републици Српској настао у периоду од 15. до касног 19. вијека снажно је обиљежен отоманским или турским утицајем.[4] РелигијаТурци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су исламске вјероисповијести.[5] Отомански вјерски објекти
КултураУзевши у обзир неколико вијекова турске управе на овим просторима, култура обичаји и традиција коју су Турци донијели и успоставили је и данас опште пристутна, како код свог народа, тако и у култури осталих народа који живе у Републици Српској. УдружењаУ Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике турског народа.[6] РаспрострањеностПо попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 8 Турака.[7] Турци настањују сљедеће општине и градове:
Значајне личности
Види јошНапомене
Референце
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
