Косовски вилајет (тур. Kosova Vilayeti) Османског царства , чија територија се само донекле поклапала са територијом садашњег Косова и Метохије .
Име је добио по Косовској бици која се ту одиграла 1389 . и где је живот изгубио и тадашњи султан Мурат .
Године 1864 . започета је административна реформа у Османском царству , формирањем већих административно-управних јединица вилајетa по узору на француске департмане . Реформа је текла постепено и тек 1871. формиран је Призренски вилајет . Призренски вилајет састојао се од Призренског , Дебарског и Скопског санџака а 1872. придодат му је Нишки санџак . Призренски вилајет је расформиран 1875. Санџаци Призренски, Скопски и Дебарски су придодати Битољском вилајету а Нишки Дунавском вилајету . Јануара 1877. Османско царство извршило је реорганизацију вилајета у Европи . На стратешком месту, на граници са Кнежевином Србијом и Књажевином Црном Гором (са којим је тада била у ратном стању) и немирним софијским вилајетом Турска је формирала Косовски вилајет са центром у Приштини .
У састав новог вилајета ушли су Призренски, Приштински , Дебарски и Скопски санџак из Битољског вилајета , Нишки санџак из Дунавског вилајета и Новопазарски санџак из Босанског вилајета . На Берлинском конгресу 1878. Османско царство је изгубило Нишки санџак у корист Србије и Бугарске па је вилајет тиме остао умањен за ту област. Следеће 1879. Дебарски и Призренски санџак придодати су Битољском вилајету. Године 1880. из састава Новопазарског санџака издвојен је западни део који је организован као посебан Пљеваљски санџак са казама Пљевља и Пријепоље и мудирлуком Прибој . Године 1881. након угушења Призренске лиге формиран је нови Пећки санџак и придодат је Косовском вилајету. Године 1888. Призренски санџак враћен је Косовском вилајету а центар вилајета је премештен из Приштине у Скопље . Након Првог балканског рата , дошло је до укидања турске власти на простору вилајета и он је подељен између Србије , Црне Горе и Албаније .
Управник вилајета био је османски чиновник са титулом валије и столовао је у Приштини до 1888. а од те године до 1912. у Скопљу. У Призрену и Митровици постојали су руски и аустријски конзулати док је у Приштини био присутан српски конзул. У Митровици је била базирана једна турска дивизија , а у Приштини се налазило седиште управник санџака — мутесарифа (као уосталом у свим подручним санџацима) и муфтије — верског поглавара за Косовски вилајет. Појединим срезовима, односно казама , управљали су кајмаками .
Косовски вилајет, 1877-1878.
Статистички извештај о количини оружја прикупљених на Косовски вилајет, објављен у часопису Косово, бр. 1655 (Скопље, 9. фебруар, 1911)
Над српским становништвом су локалне аге, бегове као и други османски представници и поданици (Арбанаси) извршили бројне злочине и зулуме, због чега је део српског становништва био приморан да мигрира.[ 2]
Санџаци Косовског вилајета Санџаци Косовског вилајета:
Скопски санџак (тур. Üsküb Скопску , Кумановску , казу Отоманију , Штипску , Кратовску казу , казу Радовиште , Кривопаланачку , Тетовску , Гостиварску , Кочанеа од 1901. и Велес .Призренски санџак (тур. Prizren Призрен .Пећки санџак (тур. İpek Пећ , Ђаковица и Гусиње , а накнадно и Беране и Трговиште (Рожаје) .Приштински санџак (тур. Priştine Приштина , Вучитрн , Гњилане и Прешево , а накнадно и Косовска Митровица и Нови Пазар .Новопазарски санџак (тур. Yenipazar Нови Пазар , Косовска Митровица , Беране , Трговиште (Рожаје) , Пљевља , Пријепоље , Прибој , Сјеница , Нова Варош , Бијело Поље и Доњи Колашин .
^ Перуничић, Бранко (1989). Зулуми ага и бегова над српским народом у Косовском вилајету : (1878-1913) . Београд: Нова књига. ISBN 86-7335-059-X .
Ђорђевић, Димитрије (1983). „На почетку раздобља ратова”. Историја српског народа Ракочевић, Новица (1983). „Политичке и друштвене прилике”. Историја српског народа Микић, Ђорђе (1983). „Политичка, културна и привредна стремљења”. Историја српског народа Микић, Ђорђе (1983). „Између балканских суседа и великих сила”. Историја српског народа Микић, Ђорђе (1983). „Под младотурцима”. Историја српског народа Батаковић, Душан Т. (1991). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима: Студије и чланци Стојанчевић, Владимир (1994). Косово и Метохија у српско-арбанашким односима у XIX веку (1804-1878) Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912 Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899 Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама , Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
Ağanoğlu, Yıldırım (2000). Salnâme-i Vilâyet-i Kosova: Yedinci defa olarak vilâyet matbaasında tab olunmuştur: 1896 (hicri 1314) Kosova vilâyet-i salnâmesi (Üsküp, Priştine, Prizren, İpek, Yenipazar, Taşlıca) Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878-1912) . Београд: Завод за уџбенике. Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915) . Београд: Филозофски факултет. Растовић, Александар (2015). Велика Британија и Косовски вилајет 1877-1912. године Оснивање српског конзулата у Приштини , из књиге Бранка Перуничића — Писма српских конзула из Приштине 1890-1900 Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela
Африка Анадолија Европа Средњи исток
Африка Анадолија Европа Средњи исток
.jpg)
.svg){kind=small}
