Велики Преслав

Велики Преслав
буг. *Велики Преслав*
Велики Преслав; буг. Велики Преслав
	Улазак у Златну цркву у Велики Преславу
Административни подаци
Држава	Бугарска
Област	Шуменска област
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	9.237
— густина	120,34 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 10′ 01″ С; 26° 49′ 01″ И / 43.167° С; 26.817° И
Апс. висина	140 m
Површина	76,76 km2
	Велики Преслав Велики Преслав на карти Бугарске
Веб-сајт
	velikipreslav.bg

Велики Преслав (буг. Велики Преслав; до 1993. године само Преслав) је град у Републици Бугарској, у источном делу земље, седиште истоимене општине Велики Преслав у оквиру Шуменске области.

Велики Преслав је био престоница првог бугарског царства 893. до 972. године и истовремено један од значајних градова југоисточне Европе.

Географија

Положај: Велики Преслав се налази у источном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 340 km источно, а од обласног средишта, Шумена град је удаљен 20 km југоисточно.

Рељеф: Област Великог Преслава се налази у области побрђа, које се назива Лудогорјем, на приближно 140 m надморске висине. Град је смештен на валовитом подручју.

Клима: Клима у Великом Преславу је континентална.

Воде: У близини Великог Преслава протиче више мањих водотока.

Историја

Област Великог Преслава је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку.

Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. Већ само име града указује на брзу словенизацију Бугара. Рано словенско насеље утврђују почетком 9. века а бржем развоју доприноси близина раније престонице Плиске. Град се развија за време владавине кана Крума и Омуртага. 960. године град заузима кијевски Руси под владаром Сватославом I Кијевским, а касније га заузима и Византија под Јованом I Цимискијем. Град су коначно уништили Татари око 1270. године, након чега је преостало становништво установило нов град у близини дотадашњег Преслава.

Крајем 14. века област Великог Преслава је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Овде се налази Округла црква.

Становништво

По проценама из 2010. године Велики Преслав је имао око 9.200 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари, а мањина су Турци. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.