По формацији, Војска има 1950 формацијских места. Служење обавезног војног рока је укинуто 30. августа 2006. одлуком црногорског председника Филипа Вујановића.
Врховни заповедник Војске је председник Црне Горе (тренутно: Јаков Милатовић). Министар одбране је Рашко Коњевић.
Организациона шема
Генералштаб
Амерички војни инструктор даје инструкције војницима Црне Горе на војној вежби.
Генералштаб Војске Црне Горе је организациона јединица Министарства одбране и највише стручно тело за послове припреме и употребе Војске Црне Горе у миру и рату. Седиште Генералштаба се налази у Подгорици. Тренутни начелник је Бригадни генералИлија Даковић.
Пешадијски батаљон
Пешадијски батаљон чине:
Команда,
1. пешадијска чета,
2. пешадијска чета,
Планинска чета,
Чета за ватрену подршку,
Инжењеријска чета,
Вод везе,
Вод за нуклеарно-биолошко-хемијско обезбеђење,
Оделење за опслуживање.
Ваздухопловство Војске Црне Горе
Ваздухопловство Војске Црне Горе чине:
Команда,
Мешовита ескадрила,
Чета за подршку авијацији,
Чета противваздухопловне одбране,
Вод за обезбеђење аеродрома.
Морнарица Војске Црне Горе
Морнарицу Војске Црне Горе чине:
Команда,
Патролни брод 33,
Патролни брод 34,
Школски брод Једрењак "Јадран",
Одред помоћних бродова,
Поморски одред,
Чета обалског осматрања,
Чета за подршку.
Логистички батаљон
Логистички батаљон чине:
Команда,
Логистичка чета за одржавање,
Логистичка мешовита чета,
Логистичка складишна чета,
Вод санитетске подршке.
Центар за обуку
Центар за обуку чине:
Команда,
1. потцентар,
2. потцентар,
Сервис наставних средстава,
Стрелиште,
Оделење за опслуживање.
Почасна гарда
Почасну гарду чине:
Команда,
1. гардијски вод,
2. гардијски вод,
3. гардијски вод,
Војни оркестар.
Чета специјалних снага
Чета војне полиције
Чета везе
Према првој организацији након оснивања 2006, Војска Црне Горе се састојала из Почасног батаљона, Чете војне полиције, Лаке пешадијске бригаде, Специјалне бригаде, Базе за тренинг и подршку, Ваздухопловне и Морнаричке Базе. Почетком 2009 дошло је до трансформације и смањивања, како би се постигла боља ефективност и мањи трошкови. Лака пешадијска, Специјална бригада и Логистичка база уједињене су у Бригаду копнене војске, формиран је Центар за обуку, те су Почасни вод и Морнаричка база преименоване у Почасну гарду и Морнарицу Црне Горе. У 2017. години Влада Црне Горе је усвојила одлуку о новој организационој структури и величини, којом је предвиђено поновно формирање Чете специјалних снага која је раније била подељена у две јединице. Овом одлуком структура војске се усклађује са мисијама и задацима у оквиру НАТО савеза.
Базе
Ваздухопловство
Војни аеродром Голубовци (Подгорица)
Морнарица
Сидриште Лука Бар (Бар)
Касарна "Перо Ћетковић" (Бар)
Сидриште Пристан (Херцег Нови)
Копнена војска
Касарна "Милован Шарановић" (Даниловград)
Касарна "13.јул" (Никшић)
Касарна "В. К. Волођа" (Пљевља)
Касарна "Бреза" (Колашин)
Касарна "Маслине" (Подгорица) - Планирана за адаптацију.[3]
Касарна "Нова локација" (Андријевица) - Планирана од 2020. год.[4]
Тренутно војска Црне Горе планира да купи нове хеликоптере. Нови хеликоптери ће вјероватно бити 4 Ми-171Ш јуришно транспортни хеликоптери који ће замијенити старе Ми-8T. Влада такође намјерава да купи 4 Ka-32 хеликоптера за ватрогасну службу. Постоје, такође, информације да ће 3 од 17 Г-4 Супер Галеба бити модернизовано у Србији, а други ће бити употребљени за дјелове. По 6 авиона Г-4 вратиће се у Србију и Хрватску[тражи се извор], као и 2 тренажера.
До ових послова није дошло и сада је планирана куповина 3 нова средња транспортна хеликоптера Bell 412 у 2018. години.
Војска је повукла и расходовала 61 тенк T-55 да би смањила трошкове, док је један примјерак задржан за музеј.
У току 2018. године започето је тестирање првог црногорског оклопног возила. Производи га фабрика „Montenegro Armour Group” из Бијелог Поља и биће намењен како за потребе војске тако и МУП-а Црне Горе, што представља потпуну новост.[5]
У августу 2018. потписан је споразум за набавку нових униформи за потребе војске за период од 2018. до 2022. године.[6]
Министарство одбране у току ствара претпоставке за добровољно служење војног рока од 2019. године.[7]