Нематеријално културно наслеђе Црне Горе обухвата елементе одређене Унесковом дефиницијом нематеријалног културног наслеђеа: „пракса, презентација, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа.[1]
Детаљније
Црногорска културна баштина је делимично истражена и вреднована. Рад на изради првих елабората вредновања културних вредности нематеријалних добара започела је Управа за заштиту културних добара 2013. године и законом до сада заштитила 19 нематеријалних културних добара Црне Горе.[2]
Нематеријална добра која су евиденирана сврстана су у шест група:[2][3]
Језик
Усмено предање
Усмена књижевност и други усмени изрази
Извођачка уметност
Обичај
Обред и свечаност
Знање или вештина везана за природу и свемир
Култно и знаменито место
Традиционални занат и вештина
Нематеријалниа културна добара Црне Горе: 1. Вештина израде и украшавања црногорске народне ношње, 2. Црногорски оро, 3. Бокељска морнарица, 4. Бокељска ноћ, 5. Култ Св. Владимира, 6. Фашинада, 7. Вештина израде чунова, 8. Вештина израде Добротске чипке, 9. Вештина израде Добротске торте, 10. Традиционалне игре колашинског краја, 11. Легенде о настанку Котора, 12. Предање о Пави и Ахмету, 13. Легенда о три сестре – Тре сорелле, 14. Легенда о љубави Пераштанке Катице Калфић и француског војника, 15. Израда лиснатог сира, 16. Израда Бихорског ћилима, 17. Пљеваљски сир, 18. Израда гусала - гуслање и 19. Рибарење калимерама.[2]
Критеријуми за културно добро
Да би неко добро било заштићено и вредновано као културно добро Црне Горе постоје критеријуми које предвиђа Закон о заштити културних добара по којем је културно добро "свако непокретно, покретно и нематеријално добро за које је, у складу са овим законом, утврђено да је од трајног историјског, умјетничког, научног, археолошког, архитектонског, антрополошког, техничког или друштвеног значаја."[3]
Стручно тело од најмање три члана утврђује да неко добро поседује културну вредност и тако постало културно добро.
Стручно тело израђује стручни елаборат на основу истраживања и прикупљених истраживачких подтака о датом добру, који садржи и образложен стручни став о својствима, особеностима, значају и категорији добра које се на овај начин вреднује.[2]
Критеријуми који су неопходни које добро мора да поседује да би стекло статус културног добра јесу:[3]
аутентичност и интегритет,
степен очуваности,
јединственост и ријеткост у оквиру своје врсте, и
историјски, умјетнички, научни, археолошки, архитектонски, антрополошки, технички или други друштвени значај.
Иницијативе
UNESCO je доношењем Конвенције о заштити нематеријалне културне баштине2003. године утицао на подизање свести на локалном, националном и међународном нивоу важности нематеријалне културне баштине. Конвенција одрживи развој и културну разноликост прокламује као кључне структурне основе заштите нематеријалне културне баштине и предуслов њеног очувања и даљег преношења. Црна Гора је усвојила Конвенцију у јулу 2009. године.[4] Од 2010. до 2012. године Црна Гора је донела низ прописа којима се уређује област културне баштине. Први пут је уређена и област заштите нематеријалне културне баштине доношењем Закона о заштити културних добара2010. године. Управа за заштиту културних добара формирана је 2011. године.[5] Године 2012. Министарство културе, Управа за заштиту културних добара и Народни музеј Црне Горе су реализовали Пројекат евидентирања нематеријалне баштине на територији Црне Горе.[2] У циљу евидентирања нематеријалне културне баштине, Управа за заштиту културних добара формирала је шест стручних тимова.[5]
2011. године потписна је Београдска декларација која представља разраду тачака о томе како се наслеђе чува, како се ставља у функцију културне привреде и културног туризма као и интегрисање искустава у чувању и презентацији материјалног и нематеријалног наслеђа. Београдску декларацију потписале су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Италија, Македонија, Молдавија, Албанија, Румунија и Словенија у својству посматрача.[6]
Списак
Следи списак елемената нематеријалног културног наслеђа Црне Горе
Народна ношња је препознатљив сегмент културно-историјског наслеђа, а вештина израде и украшавања црногорске народне ношње је заштићена као један од елемената нематеријалног културног наслеђа.
Некада сталешка организација помораца, данас меморијална организација и невладина непрофитабилна организација грађана у којој се чува традиција сталешке братовштине бокељских помораца, настале према традицији у Котору почетком 9. века.
Традиционална свечаност која се 22. јула сваке године одржава у Перашком акваторијуму Бококоторског залива. Обичај насипања камења око острва Госпа од Шкрпјела, ради очувања статике овог вештачког острва.
Чун је чамац карактеристичан за Скадарско језеро, где се вековима традиционално употребљава за риболов, а вештина израде чунова је заштићена као један од елемената нематеријалног културног наслеђа.
Добротска чипка призната је као посебна врста чија је јединственост у начину израде. Вештина израде Добротске чипке преносила се генерацијама од 12. до 20. века.
Добротска торта има специфичан начин припреме који је дубоко укорењен у локалне обичаје чији се оригинални рецепт и вештина израде, вековима чувао међу мештанима. Слична је венецијанској, имотској, перашкој торти тј. посластицама које се спремају дуж јадранске обале.
О настанку града Котора постоје много легенди јер су људи веровали да су богови утицали на настанак овог града, због лепоте коју овај град има, као и положај на коме се налази
Познато предање-легенда с подручја Вранешке долине, које припада територији општини Бијело Поље у Црној Гори, и које се више од три и по века чува од заборава.
Традиционална прича народног духа у Боки Которској о несрећној љубави три сестре према истом поморцу. Легенда се препричава вековима, а потекла је из Прчања, места у близини Котора
Пљеваљски сир се производи од пуномасног крављег млека и припада групи меких саламурних сирева, а производи у северном делу Црне Горе, на територији општине Пљевља.
Гусле су народни гудачки инструмент. Има једну, или евентуално две жице. Најчешће су направљене од јаворовог дрвета. Израда гусала - гуслање се среће и у Црној Гори.
.jpg)
.jpg)
