За другa значења, погледајте страницу
Вучак.
Вучак је приградско насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1751 становника (према попису из 2011. било је 1890 становника).[1]
Историја
Вучак се налази јужно од Смедерева. Вучак је старије насеље. Нема писаних података, а и предање не зна ништа о томе када је село основано. Прве писане подадке из почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718-1739.г) забележено је ово место под именом Wutschak. Касније се Вучак спомиње у арачким списковима и имао је 1818.г. 29 кућа а 1822.г. 27 кућа. Године 1846.г. Вучак је имао 37 кућа а по попису 1921.г. имао је 117 кућа са 606 становника.
Најстарије породице су: Шестићи, Цветковићи, Јоцићи, Jaнковићи, Марковићи, Павковићи, Милићевићи, Николићи, Живојиновићи и остали придошли. . (подаци датирају од 1718-1925. г).).[2][3]
Демографија
У насељу Вучак живи 1251 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 36,9 година (36,2 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 513 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[6]
|
|
м |
| |
|
? |
4 |
|
|
2 |
80+ |
6 |
|
|
12 |
75—79 |
14 |
|
|
17 |
70—74 |
22 |
|
|
37 |
65—69 |
39 |
|
|
43 |
60—64 |
42 |
|
|
53 |
55—59 |
48 |
|
|
31 |
50—54 |
67 |
|
|
66 |
45—49 |
70 |
|
|
58 |
40—44 |
65 |
|
|
57 |
35—39 |
55 |
|
|
56 |
30—34 |
64 |
|
|
56 |
25—29 |
62 |
|
|
63 |
20—24 |
55 |
|
|
41 |
15—19 |
57 |
|
|
67 |
10—14 |
55 |
|
|
58 |
5—9 |
63 |
|
|
54 |
0—4 |
49 |
|
|
47 |
Просек : |
36,2 |
|
|
37,6 |
|
Галерија
Референце
- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература:
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
- Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Спољашње везе