Сараорци

Сараорци
Сараорци;
	споменик борцима из Првог светског рата
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	1704
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 11″ С; 21° 04′ 34″ И / 44.486333° С; 21.076166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
	Сараорци Сараорци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11315
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25 km од Смедерева. Према попису из 2022. има 1704 становника (према попису из 2011. било је 2107 становника).^[1] Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.

Назив и историја села

По предању село је добило име по зидарима Сараорима, који су зидали Смедеревску тврђаву. Претпоставља се да су живели поред реке Мораве.

Село је настало пре 18. века.^[2] У периоду 1945—1964. Сараорци су били седиште истоимене општине, којој су припадала села Лозовик, Милошевац, Трновче и Крњево. Указом Краља од 17. марта 1896. године насеље је добило статус варошице.

Сараорци се налазе јужно од Смедерева. Нема података на основу којих би се са сигурношћу могло говорити о оснивању и старости овога насеља. Али судећи по траговима из прошлости, који се налазе у близини овога места, као и по имену, које наводи на помисао да су овде некада можда живели сараори, који су радили на подизању смедеревског града, могло би се рећи да је овде постојало старије насеље.

У арачким списковима се помињу Сараорци који су имали 1818. године 38 кућа. Године 1846. у Сараорцима је било 99 кућа, а по попису из 1921. године у њима је било 405 кућа са 2.109 становника.

По предању су Сараорци раније били у Селишту, на десној страни Јазове, и од ње удаљени око 200 метара. У Селишту су биле куће Павковића, Бекића, Ракића и Матића, па су они због „тескобе“ прешли на данашња места. Данас су у Селишту куће и имање Благојевића. Павковићи (данас имају разна презимена) су „ударили колац овоме месту“. Њихов је предак Павко дошао у Селиште, и од скора је у Селишту постојала стара Павкова кућа. Бекићи (са разним презименима) су старином од Косова, а Ракићи (Матковићи) и Матићи су из „Ерске“ – од Драгачева. Радуновићи, Илићи (Брадуловићи), и Јовановићи су од Косова, Илићи (Брадиловићи), Милосављевићи и Гојковићи су старином од Косова.. (подаци крајем 1921. године).^[3]^[4]

Друштвени живот

У Сараорцима постоји једна основна школа, ОШ „Херој Света Младеновић“, стара 48 година. Почела са радом 18. јануара 1968. године, а пре тога је постојала школа „Вук Караџић“. Школство постоји од 1836. године.

Сараорци имају богат историјат КУД-а „Раде Марковић“. КУД је основан 60-их година 20. века и до сада је учествовао на свим важнијим регионалним и републичким такмичењима. Фудбалски клуб „САСК“ основан је 1933. године. Рукометни клуб основан 1972. године и такмичио се у свим ранговима такмичења, а највећи успех је улазак у другу савезну лигу сезоне 1998/99. године, када због НАТО агресије престаје са такмичењем, а касније и са радом.

На територији Сараораца постоји један споменик културе^[5] — механа породице Младеновић, изграђена почетком 19. века, а категорисана као споменик културе од изузетног значаја 1981/1983.

На старом гробљу у Сараорцима постоји задужбина Јована Вићентијевића-Масараоша подигнута 1925. године.

Демографија

Према попису из 2011. године у насељу Сараорци живи 1711 пунолетан становник, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,3 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу постоји 689 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Grafik promene broja stanovnika tokom 20. veka

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	2.642
1953.	2.722
1961.	2.851
1971.	2.787
1981.	2.864
1991.	2.688	2.491
2002.	2.413	2.713
2011.	2.107
2022.	1.704

Сараорци су великим делом насељени Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећено је опадање броја становника.

Etnički sastav prema popisu iz 2002.^[7]‍^[8]

Srbi	2.279	94,44%
Romi	94	3,89%
Mađari	4	0,16%
Crnogorci	2	0,08%
Hrvati	2	0,08%
Slovenci	1	0,04%
Rumuni	1	0,04%
Nemci	1	0,04%
nepoznato	20	0,82%

Становништво према полу и старости^[9]


	m	ž
?	0	0
80+	12	25
75—79	26	39
70—74	63	103
65—69	64	75
60—64	54	64
55—59	56	48
50—54	92	82
45—49	92	94
40—44	84	72
35—39	80	71
30—34	91	80
25—29	88	87
20—24	90	77
15—19	62	83
10—14	85	71
5—9	99	65
0—4	60	79
Просек :	37,3	40,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	566	575	690	680	697	700	682

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	109	138	111	138	71	63	23	21	4	4	3,54

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	954	332	554	42	24	2
Женски	1.000	214	566	181	34	5
УКУПНО	1.954	546	1.120	223	58	7

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	543	260	0	0	112
Женски	256	162	0	0	17
УКУПНО	799	422	0	0	129
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	43	32	6	26
Женски	0	2	26	3	4
УКУПНО	2	45	58	9	30
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	6	12	11
Женски	1	3	3	14	14
УКУПНО	1	9	9	26	25
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	1	0	21
Женски	0	3	0	4
УКУПНО	5	4	0	25

Познати Сараорчани

Танасије Младеновић (1913—2003), песник и политичар
Светомир Младеновић Света (1916–1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије
Радмила Димић (1922—1991), интерпретатор српских народних песама
Петар Вићентијевић (1927—2001), оптичар,
Зоран Јанковић, градоначелник Љубљане

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Сушић, М. Б. 1968. Сараорци. У: Енциклопедија Југославије 7: стр. 143. Југословенски лексикографски завод: Загреб.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1999) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.„Споменици културе смедеревског и браничевског краја”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2013.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.