Раља (Смедерево)

Раља
Раља;
	Главна улица у Раљи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	1114
Географске карактеристике
Координате	44° 35′ 20″ С; 20° 58′ 08″ И / 44.589° С; 20.968833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	84 m
	Раља Раља на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Раља је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 1114 становника (према попису из 2011. било је 1209 становника).^[1]

Историја

Село лежи југозападно од Смедерева. Раља је младо насеље које је основано за владавине кнеза Милоша. На овоме месту је била авлија коју су искоришћавала суседна села Радинац, Враново, Врбовац и варошица Колари. Предање вели да је једном приликом, пролазећи овуда књаз Милош, видео неколико колиба на друму између Вранова и Радинца у којима су становали неки нови досељеници. Наредио је одмах да се населе на данашње место и да образују село. У почетку је имало само неколико кућа, тада су у селу биле породице Ђорђевића (Миленковића), Петровића (Јовановића), Недељковића (Симића), Перишића и Спасића. Предак Ђорђевића, Ђорђе, дошао је од Лесковца бежао „преко“, и кад се из „прека“ вратио настанио се у данашњу Раљу. Предак Петровића (Јовановића), Миљко, дошао такође из Лесковца, и он је бежао „преко“ и неко време становао у радничком атару. Недељковићи, који су се раније презивали Симићи, старином су из Грљана, Спасићи из „источних крајева“, а Перишићи од Лесковца. Све до 1840. г. село је било мало. Од тада па до 60-их година прошлога века доселиле су се све тадашње породице.

Године 1846. Раља је имала 30 кућа, а по попису из 1921, год. у селу је било 125 кућа са 664 становника. Црква и парохија били су у Вранову. (подаци датирају крајем 1925. године).^[2] ^[3] Село има школу од 1926. год.

Демографија

У насељу Раља живи 980 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (40,1 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,28.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	821
1953.	878
1961.	954
1971.	1.010
1981.	1.261
1991.	1.358	1.322
2002.	1.537	1.603
2011.	1.209
2022.	1.114

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	1.430	93,03%
Муслимани	8	0,52%
Хрвати	5	0,32%
Украјинци	1	0,06%
Албанци	1	0,06%
непознато	88	5,72%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	6	4
80+	5	13
75—79	16	27
70—74	25	42
65—69	27	38
60—64	38	55
55—59	35	37
50—54	67	49
45—49	79	60
40—44	61	65
35—39	46	50
30—34	50	43
25—29	49	49
20—24	66	53
15—19	52	65
10—14	53	54
5—9	50	35
0—4	40	33
Просек :	36,5	39,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	184	188	218	249	343	341	485

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	81	118	85	107	50	26	14	3	1	0	3,17

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	622	200	375	29	18	0
Женски	650	138	379	112	19	2
УКУПНО	1.272	338	754	141	37	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	285	41	0	1	113
Женски	108	34	0	0	28
Укупно	393	75	0	1	141

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	41	21	1	11
Женски	1	4	7	6	0
Укупно	6	45	28	7	11

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	9	8	1	8
Женски	0	4	6	3	10
Укупно	0	13	14	4	18

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	24
Женски	1	0	0	4
Укупно	2	0	0	28

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаљ, Бр.2202
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).