Лугавчина

Лугавчина
Лугавчина;
	Храм Светог Николе
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	2516
Географске карактеристике
Координате	44° 31′ 05″ С; 21° 04′ 04″ И / 44.518° С; 21.067666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 m
	Лугавчина Лугавчина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11321
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Лугавчина је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 2516 становника (према попису из 2011. било је 3078 становника).^[1] Лугавчина се налази у долинама река Велике Мораве и Језаве.

Историја

Лугавчина се налази јужно од Смедерева. Првобитно село засновано је у Селишту, јужније од места где се од Цариградског друма одваја пут за село и где је сеоско гробље. Становници су се одатле раселили, по предању, због Цариградског друма, а по луговима на обалама Језаве које су заузели, село је добило своје име.

У најстаријем турском попису ових области, 1476/78. године, забележено је село "Горња и Доња Лугавчина", са 9 кућа и једном удовицом, а приход је износио 640 акчи. У свим наредним пописима се бележе два села: Горња Лугавчина и Доња Лугавчина.

Током 16. века број становника у овим селима је био различит, некад их је било више у Горњој, а некад у Доњој Лугавчини. У доба Мурата III долази у оба села до извесног повећања броја становника, у Горњој Лугавчини их је било 19 кућа, и у Доњој Лугавчини 19 кућа. У којој је мери у овим селима било развијено сточарство даје оријентацију овчарски дефтер са краја 16. века: у Горњој Лугавчини било је 199, а у Доњој 699 глава ситне стоке.

На карти из доба аустријске владавине (1718—1739) унето је насеље, источно од данашње Лугавчине, место Бисак. Данас ту нема кућа, насеља је нестало, али и сада у лугавачком атару постоји место са њивама и ливадама које се зове Бисаг. Ту су се најпре населили Јосићи, за њима Дабићи, па Ерћићи и Седларци и још неке породице. Како су били на друму, да их Турци не би узнемиравали, преместе се и склоне, поред Језаве, где су и остали све док није минула опасност од Турака. Касније се село све више развијало и ширило према Цариградском друму.

У арачким списковима из првих десет година 18. века село је имало 72 куће, а 1822. 74 куће. Године 1846. у Лугавчини је било 123 куће, а по попису из 1921. село је имало 624 куће са 3147 становника.

Најстарије су породице у селу: Јосићи, који не знају од куда су са старином, Дабићи, чији су чукундедови, Дамњан и Дмитар, дошли од Косова, Еврићи (данас под разним презименима) чији је прадед Петар Ера дошао из Мрчајевца (љубички срез) и седларци старином из Седлара. Ове породице живеле у Селишту и за време Турака су се склониле у лугове поред Јазаве. (подаци датирају од 1718-1925. г).^[2]^[3]

Овде се налази ОШ „Бранко Радичевић” Лугавчина.

Познати Лугавчани

Александар Дабић (1901-1944) - машиновођа, резервни интендантски поручник Југословенске војске, командант Штабног (пратећег) батаљона Смедеревског корпуса Југословенске војске у Отаџбини;
Живорад Жика Лазић (1933-2009) - сценариста, новинар и књижевник, аутор сценарија за серије Музиканти, Грађани села Луга, Докторка на селу, Сељаци, Последња аудијенција...
Новица Марковић (1938-2006) - гардијски пуковник Југословенске народне армије.

Географија

На развитак села, велики утицај имала је Морава. Она код Лугавчине јако меандрира, и на тај начин одузима или даје земљу атару овог села.

Демографија

У насељу Лугавчина живи 2463 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (40,6 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 968 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	3.976
1953.	4.124
1961.	4.380
1971.	4.342
1981.	4.374
1991.	4.213	3.639
2002.	3.384	3.808
2011.	3.078
2022.	2.516

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	3.342	98,75%
Хрвати	5	0,14%
Роми	5	0,14%
Румуни	3	0,08%
Македонци	3	0,08%
Руси	1	0,02%
Југословени	1	0,02%
непознато	12	0,35%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	17	21
80+	34	45
75—79	48	69
70—74	91	123
65—69	114	132
60—64	73	100
55—59	86	71
50—54	129	126
45—49	132	122
40—44	128	111
35—39	97	98
30—34	104	90
25—29	104	95
20—24	114	96
15—19	108	116
10—14	114	99
5—9	108	104
0—4	73	92
Просек :	39,6	41,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	859	875	976	997	1.036	1.010	926

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	142	179	135	173	116	111	39	18	10	3	3,65

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.379	374	886	83	36	0
Женски	1.415	218	895	267	34	1
УКУПНО	2.794	592	1.781	350	70	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	760	312	0	1	238
Женски	400	224	0	0	54
Укупно	1.160	536	0	1	292

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	53	30	11	23
Женски	1	1	36	5	5
Укупно	1	54	66	16	28

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	8	10	13	15
Женски	2	10	6	23	25
Укупно	3	18	16	36	40

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	40
Женски	4	0	0	4
Укупно	9	0	0	44

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19. др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Насеља“ књ.II(Риста Николић:околина Београда
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927)„Напредак Панчево“
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).
„Цариградски друм (1459-1683)“ Олга Зиројевић (Београд).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Након информација пронађених у књизи "Цариградски друм (1459-1683) - Олга Зиројевић", која се бави истраживањем турских дефтера из периода првобитне османске владавине, део о настанку села је измењен