Суводол (Смедерево)

Суводол
Суводол;
	ОШ „Светитељ Сава“
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Град	Смедерево
Становништво
— 2022.	690
Географске карактеристике
Координате	44° 33′ 16″ С; 20° 52′ 18″ И / 44.5545° С; 20.871666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	162 m
	Суводол Суводол на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	026
Регистарска ознака	SD

Суводол је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 690 становника (према попису из 2011. било је 788 становника).^[1]

Историја

Село лежи јужно од варошице Колара у општини Смедерево.

Предање каже да је раније, не зна се када, постојало у близини извора Далеко где се и данас налази на трагове из прошлости. Раније се ово село звало Битинац, и под тим именом помиње у арачким списковима из првих десетина 19. века. Први становници биле су породице које су из Колара после пропасти Првог српског устанка избегле преко Дунава, а при повратку настаниле се на месту данашњег Суводола. Како су у Коларима били на ударцу Турцима, и због њихових зулума и насиља, склонили су се овде где је била шума и пусто, па су овде остали и кад су се прилике измениле, крчили су и палили шуму, подизали куће сламом покривене, и тако основали село. Године 1818. село је имало 25, а 1822. године 26 кућа. Године 1846. Суводол је имао 42 куће, а по попису из 1921. године у селу је било 160 кућа са 964 становника.

Најстарије су породице, које су из Колара дошле: Павићи, Цветковићи, Николићи, Стојановићи (Станојевићи) старином из околине Јагодине, Стаменковићи (Миловановићи) старином из околине Гиљана, Дрмниковићи (Јовановићи, Миљковићи), Смиљковићи (Марковићи, Ветровићи) чији дед дошао из Тешице (крушевачке), Бранковићи (Младеновићи) старином из околине Прокупља, Ђорђевићи старином од Прокупља и Крстићи.

Остале породице долазили из разних места и насељавале се овде. Према пореклу се све ове породице могу овако груписати: има 4 породице са 30 кућа старинаца, 2 породице са 9 кућа становника непознатог порекла, 6 породица са 18 кућа динарских досељеника, 8 породица са 45 кућа косовско-метохијских досељеника и 5 породица са 22 куће досељеника из вардарско-моравских области, (подаци крајем 1921. године).^[2] ^[3]

Демографија

У насељу Суводол живе 644 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,5 код жена). У насељу има 208 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	1.073
1953.	1.084
1961.	1.046
1971.	952
1981.	934
1991.	910	899
2002.	849	868
2011.	788
2022.	690

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	841	99,05%
Југословени	2	0,23%
Македонци	1	0,11%
Бугари	1	0,11%
непознато	1	0,11%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	1	1
80+	15	10
75—79	15	21
70—74	28	31
65—69	27	35
60—64	16	21
55—59	32	19
50—54	33	29
45—49	38	31
40—44	26	35
35—39	19	22
30—34	26	21
25—29	35	30
20—24	27	25
15—19	34	19
10—14	15	29
5—9	25	17
0—4	19	22
Просек :	41,6	42,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	218	223	233	232	236	232	222

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	26	41	46	23	35	33	11	4	1	2	3,82

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	372	87	243	34	8
Женски	350	43	240	60	7
УКУПНО	722	130	483	94	15

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	224	157	0	0	29
Женски	132	89	0	0	10
Укупно	356	246	0	0	39

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	13	2	5
Женски	0	0	12	5	0
Укупно	0	3	25	7	5

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	3	2	4	1
Женски	0	1	3	6	4
Укупно	0	4	5	10	5

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	4
Женски	0	0	0	2
Укупно	1	0	0	6

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Коришћена Литература:
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.