Манастир Прерадовац

Манастир Прерадовац
Манастир Прерадовац
Основни подаци
Јурисдикција	Српска православна црква
Оснивање	13. век
Оснивач	Милутин
Управник	игуманија Текла (Марковић)
Локација
Место	Опарић
Држава	Србија
Координате	43° 45′ 02″ С; 21° 07′ 10″ И / 43.7505° С; 21.1195° И / 43.7505; 21.1195

Манастир Прерадовац је женски манастир припада епархији шумадијској Српске православне цркве, налази се у атару села Опарић, на територији општине Рековац.

Старешина манастира је игуманија мати Текла (Марковић), са сестринством на челу од 16. фебруара 2003. године.^[1]

Манастир је подигнут у 13. веку и по скромним историјским изворима и предању његов настанак и постојање је везано за манастир Каленић. Веровање је да прво у каленићким виноградима подигнута црквица за потребе богослужења монаха који су радили у винограду. Постоји извор да су Турци 1788. године запалили манастирске зграде у селу Прерадовцу, односно да је црква запаљена током Хаџи Проданове буне 1814. године.

Плоча са натписом у цркви сведочи да ју је 1871. године подигао Епископ ужички Јоаникије Нешковић, игуман Каленића, са братством.

Иницијатива за обнову је покренута 1988. године, да би обнова започела 1995. године. Реконструисани храм је осветио 7. октобра (на дан славе храма), Епископ шумадијски Сава (Вуковић). Обнова је довршена 2004. године у време игуманије мати Текле (Марковић), када је подигнут манастирски конак и звоник.

Манастирска црква је посвећена светом Симону монаху (краљу Стефану Првовенчаном), што је вероватно у вези са склањањем његових моштију у манастир Каленић од 1815. до 1839. године.

Црква је зидана ломљеним каменом у доњем делу, а опеком у горњим зонама. Кров је двосливан, а фасада омалтерисана и обојена у бело. Мада је у основи тролист, горњи део од опеке представља покушај да се основа засведе као једнобродни објекат, без куполе.

Савремени живопис рад је иконографа Слободана Јанићијевића из Јагодине. На иконостасу се налазе репариране иконе из 19. века. У цркви су постављене иконе Симона монаха и Симеона Мироточивог, рад академског сликара Милована Арсића, родом из Опарића.

• 
  Живопис
• 
  Живопис
• 
  Живопис
• 
  Манастирска црква

• Списак манастира Српске православне цркве

• М. Ђ. Милићевић, Манастир Каленић. Задужбина деспота Стефана Лазаревића, Београд 1897, 20.
• М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијег доба, Београд 1888, 419—420.
• Јован Мишковић, Топографски речник јагодинског округа, Београд 1885, 152—153.
• Парохије и црквене општине, Српска православна епархија шумадијска 1947—1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 103.
• Мирослав Ж. Симић, Манастир Прерадовац, Крагујевац 2004.

• ЛАГ Левач/Манастир Прерадовац
• Општина Рековац/Туристичка понуда
• [1]
• [2] Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. новембар 2018)