Манастир Вољавча
Манастир Вољавча је манастир Српске православне цркве и припада Епархији Шумадијској. Положај и историјатСкривен у густој шуми уз Вољавачки поток на североисточној падини Рудника, у близини Страгара, налази се манастир Вољавча са црквом посвећеном Св. Михаилу и Гаврилу. Манастир, задужбина Михаила Кончиновића, властелина деспота Стефана Лазаревића, обновљен је почетком 15 века на остацима старе цркве из 1050. године.[1] Уписан је регистар споменика културе од изузетног значаја од 1981.[2]  Историјске податке о манастиру дају турски дефтери, у којима се манастир помиње у опису Смедеревског санџака 1516. године. Године 1607, када је игуман био Захарија, написан је манастирски типик, а такође се помиње и тапија манастира из 1680. године. 1759. године манастир је тешко пострадао од Турака. 1756. године са источне стране је подигнут нови конак, а игуман Алексије води рачуна о духовним потребама и за манастир набавља већи број богослужбених књига и икона. На место игумана 1786. године долази Хаџи Рувим, који окупља младе и даровите људе, учи их писмености и дуборезачким, каменорезачким и сликарским вештинама. Био је противник турских господара и енергични борац за права поробљеног српског народа. 1789. године Турци су опљачкали и спалили Вољавчу. У време Првог српског устанка манастир је имао значајну улогу а у њему се често скривао и Карађорђе Петровић. У манастирском конаку, изграђеном 1765. године и који спада у најстарије конаке у Србији, 1805. године је било седиште Правитељствујушчег совјета српског, прве Карађорђеве владе на чијем је челу био Матија Ненадовић. Две стотине година након првог заседања Правитељствујушчег совјета српског, у Вољавчи је у истој просторији где је заседао Совјет, одржана свечана седница Владе Републике Србије. Поводом 200 годишњице заседања Правитељствујушчег совјета српског у приземљу конака постављена је стална етнолошка изложбена поставка. Овом реконструкцијом Народни музеј у Крагујевцу настоји да оживи и приближи свакодневни живот прве половине 19. века у манастирском комплексу, у коме су се поред предавања духовном животу одиграле и историјски значајне седнице прве српске Владе у нововековној историји Србије.[3] Изградња манастира је настављена 1838. године, када је Јанићије Ђурић на западној страни цркве подигао велику кулу звонару. Било је то у време (1841) Хаџи Максима Нешковића игумана.[4] Вољавча је свој данашњи изглед добила 1865. године. Поред зида, код леве певнице у манастирској цркви, узидана је глава Танаска Рајића, Карађорђевог барјактара, коме су Турци одрубили главу на Љубићу код Чачка.[5] Од 1990. до 2018. игуманија манастира је била Аквилина Чукановић.[6] Архитектура и сликарствоЦрква манастира Вољавча подигнута је у градитељским традицијама Моравске школе, у облику трилиста, са куполом изнад централног простора и полукружним апсидама на северној, источној и јужној страни. Бројна оштећења и презиђивања у потпуности су уништила сликану декорацију, за коју се зна да је постојала у 17. веку. Цркву су наново осликали професори и студенти Факултета примењених уметности 2014.-15. године. Галерија
Види јошРеференце
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
