Манастир Павловац

Манастир Светог Николаја - Павловац
Манастир Светог Николаја - Павловац
	Манастир Павловац
Опште информације
Место	Кораћица
Општина	Младеновац
Држава	Србија
Време настанка	1417. године.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Власник	СПЦ Епархија шумадијска - Крагујевац
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	beogradskonasledje.rs

Манастир Светог Николаја - Павловац налази се у космајском селу Кораћици. Добио је име по селу Павловци у чијем атару се налазио до 1690. године када су и село и Манастир уништени од стране Турске војске. Налази се на јужној падини Космаја у данашњем селу Кораћице. Припада шумадијској епархији.^[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.^[2]^[3]^[4]

Историја

Подигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића,^[5] а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта.^[6] У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао "разрешницу" неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници.^[7] Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха.^[8]^[9]

У Павловцу је патријарх Арсеније Црнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили.^[10] Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени.^[11]

У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца.^[12] О обнови се размишљало 1935.^[13]

Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године.^[14] Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.^[15]^[16]

Манастир је посвећен Светом Николи, и то је храмовна слава.^[17]

Сава Петровић је био монах манастира од 2007. до 2010.

Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак.^[18]

Галерија

Табла поред пута, на улазу у манастир
Прилаз манастиру
Прилаз манастиру са бочне стране
Улаз у цркву
Рушевине старог манастира
Рушевине старог манастира
Рушевине старог манастира
Рушевине старог манастира
Манастирска црква
Манастир Павловац и рушевине старог манастира

Референце

^ Ж. Татић, Павловац под Космајем, Старинар III, трећа серија , 1925,1–9
^ Ј. С. Ћирић, Манастир Павловац, Досадашња истраживања и нова запажања о архитектури манастирског комплекса, Зборник Народног Музеја XIX–2 , 2010,35–63.
^ Њ. Св, Патријарх обишао је два стара манастира – Тресије и Павловац, Политика, 20. јул 1935. године, 9
^ С. Мојсиловић, Средњовековни манастир у Павловцима на Кос-мају, просторно-архитектонска студија. Саопштење XIII, Београд 1981,127–146
^ Србољуб Ђ. Стаменковић: "Географска енциклопедија Србије", Београд 2001.
^ В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950.
^ Деспот Стефан Лазаревић: "Књижевни радови", Београд 1979.
^ Татјана Суботић-Голубовић: "Serbian manuscript tradition from 1557 until the middle of the XVIIth century", Београд 1999.
^ Ж. Татић, Павловац под Космајем, Трагом велике прошлости, Светогорска писма и монографске студије старе српске архитектуре, Београд 1929, 257–265
^ М. Поповић, Археолошка ископавања у Манастиру Павловцима, Саопштења XIII, 1981, 115–125.
^ М. Поповић, Манастир Павловац, Старинар н.с. XXX (1979), 1980,75–81
^ Милан Милићевић: "Кнежевина Србија", Београд 1876.
^ „Политика”, 20. јул 1935
^ M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici, Arheološki pregled 16, 974,32–33
^ M. Popović, Manastir Pavlovac u Koraćici (Kosmaj), Arheološki pregled 15, 1973, 125–127
^ П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947–1997, Шематизам , Н. Јованчевић (ур.), Крагујевац 1997,212–214.
^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/манастир павловац
^ "Политикин Магазин", Београд 19. мај 2019.