Манастир Павловац
Манастир Светог Николаја - Павловац налази се у космајском селу Кораћици. Добио је име по селу Павловци у чијем атару се налазио до 1690. године када су и село и Манастир уништени од стране Турске војске. Налази се на јужној падини Космаја у данашњем селу Кораћице. Припада шумадијској епархији.[1] Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[2][3][4] ИсторијаПодигнут је по наредби деспота Стефана Лазаревића,[5] а манастир су изградили ученици Рада Боровића (Рада неимара) који је био деспотов дворски архитекта.[6] У манастиру је српски деспот Стефан Високи 21. новембра 1425. године издао "разрешницу" неколицини дубровачких трговаца, који су били његови цариници.[7] Манастир је у рушевинама био око 280 година. Обновљен је у другој половини 16. века. За време Турака у другој половини 16. века у турским пописима убележен је манастир Павловац под Космајем, са четири монаха.[8][9] У Павловцу је патријарх Арсеније Црнојевић служио једну од последњих литургија пред прелазак са народом у Угарску 1690. године. Међутим, братство манастира није могло напустити овај Божји дом па су их Турци све убили а манастир спалили и разорили.[10] Њихове мошти налазе се у темељу цркве посебно обележени.[11] У 19. веку код космајског села Кораћице налазила се стара црквина Павловац. Били су то остаци порушеног српског православног манастира Павловца.[12] О обнови се размишљало 1935.[13] Манастир је обновљен 1967. године. Грађен је од ломљеног камена и живог креча. Систематска археолошка истраживања извршена су 1973-1974. године.[14] Манастирски комплекс састоји се од цркве, манастирског конака на јужној страни и вероватно летњиковца деспота Стефана Лазаревића, на северној страни од цркве.[15][16] Манастир је посвећен Светом Николи, и то је храмовна слава.[17] Сава Петровић је био монах манастира од 2007. до 2010. Зановљен је манастир 1990. године, а сада је у њему једини монах, настојатељ Гаврило. Град Београд је 1990. године даровао азбестни монтажни објекат, који је функционисао као привремени конак.[18] Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia