Манастир Саринац

Манастир Саринац
Основни подаци
Јурисдикција	СПЦ
Оснивање	14. век
Оснивач	Св. Сара
Локација
Место	Велике Пчелице
Држава	Србија
Координате	43° 53′ 18″ С; 21° 01′ 13″ И / 43.888325° С; 21.020349° И / 43.888325; 21.020349

Манастир Саринац припада епархији шумадијској Српске православне цркве, налази се недалеко од Великих Пчелица, Град Крагујевац. Манастирски храм посвећен је Вазнесењу Господњем.^[1]

Манастир је саграђен крајем 14. века, непосредно после Косовске битке. На месту црквине направљен је нови манастир и освећен 1996. године.

Деведесетих година 20. века почиње обнова, подизањем нове цркве и конака. Манастирски храм је скромних димензија, грађен у духу средњовековне рашке архитектуре. То је једнобродна грађевина са отвореним тремом на западу и петостраном плитком олтарском апсидом ма истоку. Изнад централног простора уздиже се масивна осмострана купола. Зидана је од белих опека, а фасаде су обрађене полихромно, зидови су бели, а оквири око прозора и кровни венци црвени. Засведена је полуобличастим сводом и покривена бакарним лимом. Трем је оживљен ступцима и полукружним луцима.

• 
  Улаз у манастирско имање
• 
  Улаз у манастирско имање
• 
  Улаз у манастирско имање
• 
  Улаз у манастирско имање

• Списак манастира Српске православне цркве

• М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 182.
• Т. Бушетић, Левач, Српски етнографски зборник V, Београд 1903, 499.
• Ј. Митровић, Јагодински округ до 1822. године, Темнићки зборник I, Београд 1932, 27.
• В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950, 86.
• Неодређена средњовековна традиција, Археолошки споменици и налазишта II, Београд 1956, 171—172.
• Д. Кашић, Цркве у крушевачком крају до Првог српског устанка, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 108.
• П. Пајкић, Опис манастира Епархије шумадијске, Српска православна епархија шумадијска 1947—1997, Шематизам, Крагујевац 1997, 220—221.

• Документарна емисија о манастиру Саринац из 2014. године
• [1]