Масакр у Ахмићима   Масакр у Ахмићима био је ратни злочин који су починили припадници 4. бојне војне полиције ХВО-а и јединица „Јокери“ против бошњачких цивила током бошњачко-хрватског сукоба 16. априла 1993. године године у селу Ахмићи, у општини Витез у Босни и Херцеговини. Погинуло је 116 људи.[1] Био је то највећи појединачни масакр током сукоба између Бошњака и босанских Хрвата. Хашки трибунал пресудио је да су убиства у Ахмићима злочин против човјечности, а један од команданата ове акције Дарио Кордић осуђен је на 25 година затвора.[2] Масакр су откриле мировне снаге УН које се састоје од британских трупа и пуковника Боба Стјуарта.[3][4][5] НападУ петак 16. априла, у 05.30 ујутро, дошло је до истовремених сукоба између ХВО-а и Армије БиХ у насељима Витез, Стари Витез, Ахмићи, Надиоци, Шантићи, Пирићи, Новаци, Путиш и Доња Вечериска. Тог јутра возила ХВО-а блокирала су главне путеве, а напад на Ахмиће почео је са три стране како би се становништво које је бјежало усмјерило на југ, гдје су војници чекали и пуцали на људе.[6] Мање групе од око 5-10 војника ишле су од куће до куће, палећи их, а мјештане убијајући или тјерајући.[6] На крају, Ахмићи су тешко уништени. Убијено је 116 особа, од којих 32 жене и 11 деце млађе од 18 година. Две локалне џамије уништене су експлозивом.[6] Према подацима Центра за људска права у Зеници, од 200 бошњачких кућа, 180 је спаљено.[6] Починиоци су били припадници сљедећих јединица: Антитерористичка бојна Војне полиције ХВО-а "Јокери", Витешка бригада ХВО-а, Витези и бригада "Никола Шубић Зрински". СуђењаНакон трагичних догађаја, хрватски политички врх је покушао да заташка цијели случај или да окриви другу страну у рату у Босни. Дарио Кордић и Тихомир Блашкић негирали су да је ХВО имао икакве везе са Ахмићима. Бивши хрватски предсједник Стјепан Месић открио је бројне документе и аудио записе о плану Фрање Туђмана да нападне одређене локације у Босни и Херцеговини против Бошњака.[7][8] Током суђења у Хагу саслушане су изјаве неколико сведока. Свједок Б је у почетном, отвореном дијелу исказа рекао да је 16. априла 1993. дошао у своју кућу. Ушао је војник и извео свједоковог брата на балкон, одакле су се затим чула три-четири пуцња.
Свједокиња Д је рекла да је између првог оружаног инцидента у Ахмићима у октобру 1992. године и напада 16. априла 1993. године, односи између Хрвата и Бошњака у Ахмићима су се погоршали.
6. септембра 2000. на конференцији за новинаре ПУ Задар, портпарол Иван Билић је званично потврдио да су Анте Слишковић, бивши начелник СИС-а у Кисељаку, и Томислав Влајић, Слишковићев помоћник, ухапшени у понедјељак увече на територији Републике Хрватске. Обојица су хрватски држављани, а њихова имена се везују за злочине у Ахмићима. Премијер Ивица Рачан оцијенио је да хапшењем двојице осумњичених за ратне злочине у Ахмићима хрватска држава доказује да у њој више ниједан злочинац неће моћи мирно и слободно живјети.[10] Међународни кривични суд за бившу Југославију осудио је Кордића на 25 година затвора, а догађаје је дефинисао као краткорочни међународни сукоб између Хрватске и Босне и Херцеговине.[11] Пресуда Међународног суда правде била је следећа:[2]
Зоран, Мирјан и Влатко Купрешкић неправедно су осуђени на затворске казне од 6 до 10 година због наводног учешћа у нападу, али тек правоснажном пресудом 2001. су ослобођени свих оптужби, након више од 4 године невино проведених у притвору. Драго Јосиповић добио је 12 година затвора, а Владимир Шантић 18 година.[12] Драган Папић је ослобођен оптужби.[13] Пашко ЉубичићУ суђењу које је трајало од 2006. до 2008. године, Судско вијеће Суда Босне и Херцеговине донијело је 29. априла 2008. првостепеном пресудом, којом је оптужени Пашко Љубичић оглашен кривим за злочин против човјечности против цивилног становништва на подручју средње Босне у периоду од јануара до маја 1993. године. и осуђен је на 10 година затвора.[14] Љубичић је био у притвору у Босни и Херцеговини од 22. септембра 2006. године.[15] Јосиповићево извињење15. априла 2010. новоизабрани предсједник Хрватске Иво Јосиповић, у пратњи надбискупа врхбосанског кардинала Винка Пуљића и поглавара Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, реис-ул-улеме Мустафе Церића, поклонио се бошњачким жртвама хрватских злочина у Ахмићима, а затим и хрватским жртвама бошњачких злочина у Крижанчеву Селу. У Ахмићима је предсједник Републике Хрватске положио вијенац са натписом Невиним жртвама.[16] Догађај су пропратили свјетски медији. Јосиповић је новинарима рекао:
Реис Церић је рекао како се личним примјером постиже пуно више него ријечима:
Притом је подсјетио колико су Ахмићи и Крижанчево Село болни за Бошњаке и Хрвате.
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
