Пештанско-пилишко-шолтско-кишкунска жупанија (бивша)

Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун жупанија (бивша) Comitatus Pestiensis et Pilisiensis et Soltensis et Cumania Minor  (латински) Pest-Pilis-Solt-Kiskun vármegye  (мађарски) Komitat Pest-Pilisch-Scholt-Kleinkumanien  (немачки)
1876—1950.
Грб
Жупанија на мапи Краљевине Мађарске
Главни град	Будимпешта
Регија	југоисточна Европа
Земља	Краљевина Мађарска
Површина	(1910) 12.228 km² км2
Становништво	(1910) 1.978.041
Догађаји
Статус	Жупанија
Историја
• Успостављено	1876
• Кр. Мађарска	(1876.)
• Р. Мађарска	(1950)
• НР Мађарска	(1949-1950)
• Јас-Нађкун-Солнок (жупанија)	15. март 1950.
• Укинуто	1950.
Следбеник Жупаније Пешта Бач-Кишкун (жупанија)

Бивша жупанија Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун (мађ. Pest-Pilis-Solt-Kiskun vármegye, нем. Komitat Pest-Pilisch-Scholt-Kleinkumanien, лат. Comitatus Pestiensis et Pilisiensis et Soltensis et Cumania Minor)) је била административна жупанија Краљевине Мађарске. Њена територија је сада у централној Мађарској, обухватајући отприлике територију данашње мађарске жупаније Пешта и северни део данашње Бачко-кишкунске жупаније. Главни град жупаније била је Будимпешта.

Жупанија Пешт-Пилис-Шолт-Кишкун делила је границе са жупанијама Комаром, Естергом, Хонт, Ноград, Хевес, Јас-Нађкун-Солнок, Чонград, Бач−Бодрог, Толна и Фејер. Њена територија обухватала је источну обалу реке Дунава од Вишеграда на северу до (искључујући) Баје на југу, протежући се до реке Тисе на истоку. Део среза (Пилиш) налазио се на западној обали Дунава, у близини Будимпеште. Његова површина је 1910. године износила 12.228 km². Била је највећа и далеко најнасељенија жупанија у Мађарској.

Жупаније Пешта и Пилиш настале су у 11. веку. Пешта је била област на левој (источној) обали Дунава око данашње Будимпеште, Пилиш на супротној обали. Они су се ујединили и постали политички, културни и привредни центар Мађарске. Жупанија града Шолт (лева обала Дунава јужно од Рацкеве), који је раније припадао жупанији Фејер, укључена је у жупанију Пешт-Пилиш-Шолт у 17. веку. Кишкуншаг је жупанији додат 1876. године, стварајући округ Пешт-Пилиш-Шолт-Кишкун.

После Другог светског рата жупанија је подељена на два приближно једнака дела. Северни део је постао Пештанска жупанија, јужни део се спојио са Бачко-бодрошком жупанијом и формирао жупанију Бачко-Кишкун.

Године 1900. округ је имао 1.615.729 становника и састојао се од следећих језичких заједница:^[1]

Укупно:

• Мађарски: 1.317.237 (81,5%)
• Немачки: 201.285 (12,4%)
• Словачки: 58.533 (3,6%)
• Српски: 6.199 (0,4%)
• Хрватски: 2.372 (0,2%)
• Румунски: 1.664 (0,1%)
• Русински: 234 (0,0%)
• Остало или непознато: 28.205 (1,8%)

Према попису становништва из 1900. године, округ су чиниле следеће верске заједнице:^[2]

Укупно:

• римокатолици: 1.046.868 (64,8%)
• Калвинисти: 252.188 (15,6%)
• Јевреји: 201.117 (12,5%)
• Лутерани: 96.863 (6,0%)
• Грчко православни: 8,563 (0,5%)
• гркокатолици: 6.949 (0,4%)
• Унитаријани: 1.219 (0,0%)
• Остало или непознато: 1,962(0,1%)

Године 1910. жупанија је имала 1.978.041 становника и састојало се од следећих језичких заједница:^[1]

• Мађарски: 1.728.473 (87,4%)
• Немачки: 162.824 (8,2%)
• Словачки: 47.149 (2,4%)
• Српски: 7.934 (0,4%)
• Хрватски: 3.419 (0,2%)
• Румунски: 3,357 (0,2%)
• Русински: 306 (0,0%)
• Остало или непознато: 24.579 (1,2%)

Према попису становништва из 1910. године, жупанију су чиниле следеће верске заједнице:^[2]

Укупно:

• римокатолици: 1.293.265 (65,4%)
• Калвинисти: 296.223 (15,0%)
• Јевреји: 245.157 (12,4%)
• Лутерани: 113.094 (5,7%)
• Гркоктолици: 12.169 (0,6%)
• Грко−православни: 12.001 (0,6%)
• Унитаријанци: 2,526 (0,1%)
• Остало или непознато: 3.606 (0,2%)

Пре 1897. године, жупаније Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун је била подељена на три дела: горњи − felső, средњи − közép и доњи − alsó:

Након 1897. године, управне јединице Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун биле су:

47° 30′ N 19° 2′ E / 47.500° С; 19.033° И / 47.500; 19.033