Портал:АутомобилиДобро дошли на Портал Аутомобили
Изабрана фотографија
[[Датотека:|x350px| ]]
Изабрани чланак
 Извоз Југа у Сједињене Америчке Државе (САД) био је извозни посао предузећа „Застава аутомобили” који је трајао од јула 1985. до јануара 1991. и током кога је извезено 142.539 возила, од првобитно планираних 360.000. Ово је био последњи велики економски пројекат СФР Југославије, остварен у оквиру бартер аранжмана са САД, због чега је називан „посао столећа”. Такође, познат је и под називом Пројекат „Југо Америка”, док су га амерички медији називали „Југоманија”. Први аутомобили послати су у САД марта 1984. ради испитивања и исте године представљени на сајму аутомобила у Лос Анђелесу. Како би био пласиран на америчком тржишту аутомобил је претрпео преко 400 измена, а од пролећа 1985. кренула је званична продаја уз веома јаку маркетиншку кампању током које је Југо рекламиран као „најјефтинији нов аутомобил” који се продавао по цени од невероватних 3.990 долара. Почетно добра потражања, почела је да опада након рекордне годишње продаје од 49.000 возила током 1987, упркос увођењу нових побољшаних модела, а од 1990. и кабриолет верзије. Почетком 1989. дошло је до банкрота компаније Yugo America Inc, што је довело до кризе извоза, али је он нормализован након преузимања ове компаније од стране „Заставе”. Посао је настављен током 1990. и 1991, али није успео да поврати почетни успех, а коначно је завршен априла 1992. након увођења санкција СР Југославији. Деценију касније, постојали су планови о обнављању извоза Југа у САД, али никада нису реализовани. Иако је у неколико анкета у САД проглашаван за „најгори ауто на свету”, Југо је стекао одређену дозу популарности. Појавио се у преко 15 филмова и 10 ТВ серија, а у филму Ко је убио Мону остварио је „главну улогу”. Према подацима из 2022. у САД је било регистровано 408 возила марке Југо. Изабрани чланци
  Да ли сте знали
Приказ рада четворотактног мотора
 Изабрана фотографија
[[Датотека:|x350px| ]]
Препоручени чланак
.jpg) Мини је мали градски аутомобил који се производио у Уједињеном Краљевству, од 1959. до 2000. године. Првобитно га је производила компанија British Motor Corporation, а након тога њени наследници. Када се појавио на тржишту био је веома револуционарни аутомобил са попречно постављеним мотором, који је са мењачем дели резервоар уља. Мењач има четири брзине, а погон је на предњим точковима. Вентилатор хладњака је погоњен каишем преко мотора, због тога су хладњак и вентилатор постављени са леве стране, што доприноси смањењу дужине аутомобила. У дотадашњим аутомобилима, путницима су сметала кућишта точкова која су продирала дубоко у кабину, па су решење за то били мали точкови од 10 инча који су померени на саме углове каросерије чиме је добијено више места за путнике. Код система ослањања, коришћене су гумене уместо до тада стандардне опруге, а простор за ствари у вратима је добијен тако што је уграђен клизни прозор, који се отварао с лева на десно. Сва ова иновативна решења допринеле су укупном спољашњем смањењу возила, али и повећању унутрашњег простора за путнике и пртљаг. Оригинални Мини сматра се иконом британске културе 1960-их година, а 1999. је проглашен за други најутицајнији аутомобил ХХ века. Био је веома популаран међу славним личностима, а поседовали су га сви чланови групе „Битлси”, глумица и певачица Твиги, принцеза Маргарета, Енцо Ферари, Питер Селерс, Стив Маквин и многи други. Прославио се и у учешћу у филмовима и телевизијским серијама, а међу којима најпопуларнија серија Мистер Бин, као и серијал филмова о Пинк Пантеру и филму Посао у Италији. У току 41. године дугој производњи, од априла 1959. до октобра 2000, укупно је произведено 5.387.862 примерака. Остали Портали
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
