Портал:Шпанија ПОРТАЛ ШПАНИЈА .svg) Шпанија је држава у југозападној Европи. Граничи се са Португалом на западу и Француском и Андором на североистоку. Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као и Ливија (ексклава у француским Пиринејима), такође припадају шпанској држави. Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске уније и НАТО савеза. Изабрани чланак Шпански рат за независностје појам који се односи на оружани конфликт који је уздрмао Иберијско полуострво између 1808. и 1814. године у ком су се сукобиле снаге Шпаније заједно са Португалом и Уједињеним Краљевством против Наполеона I Бонапарте и његове експанзионистичке политике која се у општијем европском контексту може назвати Наполеоновим ратовима. Конфликт је избио након муњевите окупације главних шпанских градова од стране Наполеонових трупа које су наводно стигле као појачање заједничкој инвазији Португала, договореној Споразумом из Фонтенблоа, као и тајним збацивањем краља, што је проузроковало спонтане народне побуне широм земље познате под именом Устанак 2. маја 1808. Рат који је том устанку следио карактерише се по заједничким акцијама гериле и регуларне војске савезника предвођене војводом од Велингтона које су успеле заједничким снагама да потуку француске трупе и да их натерају на повлачење преко Пиринеја. Каснија инвазија на француску територију је проузроковала Наполеонову абдикацију и дефинитивни пораз у Бици код Тулуза, 10. априла 1814. године. Конфликт је проузроковао настанак националног осећања, мада је шпанско друштво поделио на "патриоте" и "афрансесадос" ("пофранцужени"). Рат је нанео озбиљне штете индустрији и пољопривреди земље, и изазвао велико заостајање у модернизацији полуострвске економије. На политичком плану, убрзао је процес еманципације колонија у Америци, које ће стећи независност након Рата за независност, док ће рестаурација Бурбонске династије и јачање Католичке цркве отворити период цивилних ратова између апсолутиста и либерала који ће трајати све до друге половине 19. века. Да ли сте знали да...
Сјајни чланциОбавештењаУколико пишете неки општи кратак чланак (клицу) везан за Шпанију, на дно додајте, у зависности од тога о ком појму се ради, један од следећих шаблона за клице:
Уколико тема ваше клице не одговара ни једној од горе датих, ставите општи клица-шаблон:
Изабрана биографија Франсиско Хосе де Гоја и Лусијентес (шп. Francisco Jose de Goya y Lucientes) (рођен 30. марта 1746 у Фундетодосу, Шпанија - умро 16. априла 1828, у Бордоу, Француска), био је велики шпански сликар, цртач и графичар. Његово дјело је огледало шпанске историје времена у којем је живио. Касније ће снажно утицати на умјетнике 19. и 20. вијека. У серији графика под именом Ужаси рата (шп. Los desastres de la guerra, 1810-14), Гоја приказује ратне трагедије узроковане Наполеоновом инвазијом на Шпанију. Међу најпознатијим Гојиним сликама су Гола маја (шп. Maja desnuda) и Обучена маја (шп. Maja vestida), обе из периода од 1800. до 1805. године, (данас у Музеју Прадо у Мадриду). Заправо, оригинално име слика су Циганке (шп. Gitanas) јер су под тим именом фигурирале на списку Мануела Годоја, који је био њихов први власник. Име "маја" под којим су данас познате, дугују Инквизицији, која их је тако назвала због очигледне смелости и дрскости коју слике поседују. Шпанска реч maja (чита се: „маха“), је колоквијални појам који се у Гојино доба користио у Шпанији за жене нижег сталежа које су имале преслободно и провокативно понашање са мушкарцима. КатегоријеПотребно урадити Потребно направити: Потребно средити: Потребно проширити: Аутономне и суверене територије ШпанијеОстали портали |
Portal di Ensiklopedia Dunia
