Северна хемисфера

Северна хемисфера или северна полулопта је северна Земљина полулопта која се простире од екватора до Северног пола. Овде преовлађују континенталне масе (39% укупне површине полулопте) над воденим пространствима. Чак око 90% светског становништва живи на овој хемисфери^[1].

Северну хемисферу чине следећи континенти: Европа, Азија, Северна Америка (са Средњом Америком и Карибима), као и северни део Јужне Америке и 2/3 Африке.

Рељеф северне хемисфере је претежно планински. Доминирају велики масиви: Кордиљери, Апалачи (Северна Америка); Пиринеји, Алпи, Апенини, Скандинавске планине, Карпати, Динариди, Урал (Европа); Хималаји, Тибет, Каракорум, Тјан Шан, Кунлун (Азија); Атлас, Тибести (Африка). Између њих су смештене простране низије и равнице: Прерије, Голфска равница (Северна Америка); Западноевропска низија, Источноевропска низија (Европа); Западносибирска низија, Туранска низија (Азија).

Највиша тачка северне хемисфере, а уједно и на целој Земљи је Монт Еверест^[2] на Хималајима (8.848 m). Најдубља тачка је 11.033 m^[3] и налази се у Тихом океану у Маријанској потолини.

На северној хемисфери се налазе бројна острва и полуострва

• Острва

Гренланд, Исланд, Бафинова земља, Нова Земља, Велика Британија, Ирска, Хоншу, Хокаидо, Кјушу, Шикоку, Тајван, Цејлон, Лузон, Минданао, делови Суматре и Борнеа, Сицилија, Корзика и др.

• Полуострва

Лабрадор, Калифорнија, Флорида, Јукатан, Пиринејско полуострво, Апенинско полуострво, Балканско полуострво, Скандинавско полуострво, Арабијско полуострво, Индокина, Кореја, Камчатка, Тајмир, Кола и др.

Клима северне хемисфере је различита и варира од севера ка југу.

• Северно од северног поларника влада хладна арктичка клима, која обухвата крајње северне делове Северне Америке, Европе и Азије.
• Између поларника и 40° сгш преовлађује умерена клима. У оквиру умереног климата, могу се издвојити појасеви: планинске климе (већина високих планинских венаца), океанска клима (ободни делови континената), умерено-континенталне климе (већина континенталних делова копна) и екстремно-континенталне климе (дубљи делови копна који су у потпуности без утицаја мора или океана).
• Између 40° и 20° сгш преовлађује суптропска клима. Карактеришу је дуга, топла и сушна лета, са кратким, прохладним и влажним зимама.
• У појасу између 20° и 5° сгш доминира тропска клима, са жарким летима и благим зимама.
• Појас између 5° сгш и екватора налази се у појасу екваторијалне климе.

• Океани

На северној хемисфери се простиру делови Тихог, Атлантског и Индијског океана, а у потпуности јој припада Северни Ледени океан^[4].

• Мора

Највећа мора северне хемисфере су: Бофорово море, Гренландско море, Баренцово море, Карско море, Источносибирско море, Берингово море, Охотско море, Средоземно море, Саргашко море, Карипско море, Црно море, Арабијско море и др^[5].

• Језера

На северној хемисфери се налазе највећа и најдубља језера света. Највеће језеро на свету је Каспијско, а најдубље је Бајкалско. Остала велика језера су: Велико Медвеђе, Велико Ропско, Горње, Хјурон, Мичиген, Аралско, Балхашко, Чад и др^[6].

• Реке

Северна хемисфера има богату речну мрежу. Најдуже реке на полулопти су^[7]: Јукон, Макензи, Мисисипи, Мисури, Рио Гранде (Северна Америка); Дунав, Рајна, Мајна, Дњепар, Дњестар, Волга, Дон (Европа); Об, Јенисеј, Лена, Иртиш, Сир Дарја, Аму Дарја, Инд, Ганг, Брамапутра, Јангцекјанг, Хоангхо (Азија); Нил, Нигер, Сенегал (Африка).

На северној хемисфери је 2015. живело око 6.405.030.000 становника, што је 87% од укупног становништва планете Земље (око 7.359.970.000).^[1][8][9] Најмногољудније нације су Кинези, Индуси, Руси, Американци, Индонежани, Јапанци и др. Највећи градови полулопте су^[10]: Мексико Сити, Токио, Њујорк, Лондон, Каиро, Москва, Њу Делхи, Пекинг, Шангај и др.

На северној полулопти су заступљене све светске религије, од којих доминирају хришћанство, ислам, јудаизам, будизам и др.

• Северна и Средња Америка

У овом делу северне хемисфере доминира хришћанска вероисповест: протестанти (САД, Канада), католици (Мексико и цела Средња Америка и Кариби) и други хришћани (баптисти, калвинисти, методисти и др).

• Јужна Америка

У северном делу Јужне Америке доминира католичка вероисповест, уз одређене групе анимиста и тотемиста (предео Гвајанских планина).

• Европа

На старом континенту доминантна је хришћанска вероисповест: католици (југозападни, централни и западни делови Европе), протестанти (Британија, Исланд, Скандинавија, Балтичке земље и северни део Средње Европе), православци (југоисточни и источни део континента). Има и муслимана (БиХ, Албанија, јужни и југозападни део Србије).

• Азија

На северу континента доминирају православци и тотемисти. Цео југозападни и централни део Азије обухвата ислам, изузев Израела (јудаизам). Хиндуизам је распрострањен на Индијском полуострву. Источни и југоисточни део чине будисти, ламаисти, конфучијанци и шинтоисти, са изузетком Индонезије (ислам) и Филипина (католицизам).

• Океанија

У овом делу хемисфере највише има протестаната и католика, уз мању број анимиста и хиндуиста (Фиџи).

На северној полулопти се налазе све државе Европе, Северне Америке и Средње Америке, као и већи делови Африке, скоро цела Азија, северни делови Јужне Америке и мањи део Океаније.

• Целом површином
  • Мароко
  • Алжир
  • Тунис
  • Либија
  • Египат
  • Западна Сахара
  • Зеленортска Острва
  • Мауританија
  • Мали
  • Нигер
  • Чад
  • Судан
  • Еритреја
  • Џибути
  • Сенегал
  • Гамбија
  • Гвинеја Бисао
  • Гвинеја
  • Сијера Леоне
  • Либерија
  • Обала Слоноваче
  • Буркина Фасо
  • Гана
  • Того
  • Бенин
  • Нигерија
  • Камерун
  • Централноафричка Република
  • Етиопија
  • Екваторијална Гвинеја
  • Сао Томе и Принсипе
• Већим делом површине
  • Уганда
  • Кенија
• Мањим делом површине
  • Габон
  • Република Конго
  • Демократска Република Конго

На северној полулопти се налазе све државе Азије, осим највећег дела Индонезије и целог Источног Тимора.

• Целом површином
  • Венецуела
  • Гвајана
  • Суринам
  • Француска Гвајана
• Већим делом површине
  • Колумбија
• Мањим делом површине
  • Еквадор
  • Бразил

• Целом површином
  • Палау
  • Микронезија
  • Гвам (САД)
  • Северна Маријанска острва (САД)
  • Маршалска Острва
  • Хаваји (САД)
• Мањим делом површине
  • Кирибати

• Северна небеска хемисфера (Северно небо)

• Група аутора. Атлас свијета, Југославенски лексикографски завод, Загреб, 1961.
• Ристић К. Регионална географија Евроазије. Научна књига, Београд, 1993.
• Петровић Д., Манојловић П. Геоморфологија. Географски факултет, Београд. 2003. ISBN 978-86-82657-32-3.
• Група аутора. Атлас света. Монде Неуф, Љубљана. 2007. ISBN 978-86-86809-04-9.

Северна хемисфера на Викимедијиној остави.