Тамбураши, тамбурашке праксе
Тамбураши, као и тамбурашке праксе од 2021. године признати су као део нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. Ова пракса је део модерне традиције, али је и довољно дуго ту, да буде део културног нематеријалног наслеђа.[1] Појам "тамбураштво"Тамбураши свирају пре свега на инструменту који се зове тамбурица, али се користе и други инструменти као што су прим (бисерница), а-басприм (а-брач), е-басприм (е-брач), тамбурашко виолончело, контра (бугарија), тамбурашки бас тј. бегеш, стојеће тамбурашко виолончело (киш-бегеш).[1] Тамбурашки ансамблиТамбураши најчешће свирају у мањим саставима тј. у бандама или ансамблима (до осам музичара) и мање обимним оркестрима (максимално до петнаест музичара). Наравно, могу бити и већи састави као што су велики оркестри од шеснаест и више музичара институционализоване формације новијег времена. у тамбурашким оркестрима срећемо и друге инструменте као што су хармоника, цимбало или виолина.[2] РепертоарРепертоар тамбураша чине пре свега вокално-инструменталне песме традиционалне и староградске музике. Такође ту спадају и песме компоноване за тамбурашке оркестре, као и песме различитих жанрова. Тамбурашке праксе су разноврсне па тако могу да наступају самостално или као велика вокално-инструментална формација. Најчешће управо сами свирачи и певају. Наравно, неретко се дешава да наступају као инструментална и потпорна вокална пратња певача. Са друге стране оркестри најчешће изводе чисто инструменталну музику, било да су то направљени посебни аранжмани или неке оркестарске композиције компоноване за тамбурицу. Актуелне тамбурашке праксеТамбурашке праксе се најчешће везују за Војводину, али су присутне и у осталим деловима Србије (Крагујевац, Шабац, Београд). Након што је Национални комитет за нематеријално културно наслеђе Србије уврстио тамбурашку праксу у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије тамбурашко стваралаштво је добило посебно на значају. У Новом Пазару, одлуком Бошњачког националног вијећа у Србији и Црној Гори, 2005. године основан је Фестивал санџачке севдалинке (FESS). На овом фестивалу, поред еминентних певача, учествују и тамбурашки оркестри из Пљеваља, Бијелог Поља, Сјенице и Пријепоља, као и водећи босанско-херцеговачки куцачи на сазу. Постоји и такмичарски део фестивала, а награде су златни, сребрни и бронзани саз.[3] Види јошРеференце
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
