Нематеријално културно наслеђе   Нематеријално културно наслеђе, нематеријално културно добро или нематеријална културна баштина, по дефиницији УНЕСКО-а, представља праксу, презентацију, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине, које заједнице, групе, и у неким случајевима, појединци препознају као део свог културног наслеђа.[1] Опште информацијеНематеријално културно наслеђе, које се понекад назива и жива културна баштина, манифестује се, између осталог, у следећим областима:
Преношено с генерације на генерацију, константно обнављана у друштвеним заједницама и групама, као реакција на околину, као интеракција с природом и историјским условима постојања, нематеријално културно наслеђе изазива осећај идентитета и континуитета.[тражи се извор] Посебан значај овог наслеђа огледа се у томе што се оно ексклузивно не везује за својство староседелачких култура или мање развијених заједница и мањина у развијенијим друштвима. Већ оно доприноси осећању припадности појединца како заједници из које потиче, тако и човечанству уопште, јер повезује људску прошлост, садашњост и будућност у јединствени низ.[2] Нематеријално културно наслеђе је урбано исто толико колико је и рурално. УНЕСКО идентификује пет области у којима се манифестује нематеријална (жива) културна баштина и то:
Треба напоменути да појединачни израз нематеријалног наслеђа не може да се сведе на једну област како је то напред наведено, већ једно наслеђе истовремено спада у неколико области.[2] Материјално и нематеријално наслеђеЕлементи, у садржају материјалног наслеђа стално се преплићу са нематеријалним елементима, и обрнуто, а нематеријалну баштину прате и чине материјални предмети који су њен продукт. А како свако материјално добро има историју, поруку, контекст, амбијент који су део материјалног наслеђа; креативност, митологију, веровања, усмену историју, традиционалне занатске вештине, то исто има и нематеријално наслеђе.[2] Према томе треба имати у виду да нематеријално наслеђе не представља крајњи производ, већ цео процес, сва знања и вештине, укључене у процес стварања крајњег производа, као и процес преношења тих знања.[2]
Значај Значај нематеријалног културног наслеђа је у томе што је, важан чинилац у очувању светске културне разноликости, који промовише, одржава и развија културни диверзитет и људску креативност. Разумевање неопипљивог културног наслеђа различитих заједница олакшава интеркултурни дијалог и подстиче међусобно поштовање других начина живота. Значај ове културне баштине се огледа и у самој културној манифестацији али и у богатству знања и вештина које се преносе кроз генерације.[2] Ако се неки обичај не упражњава и одржава, или га чак више и нема у колективном сећању, он престаје да буде део нематеријалног културног наслеђа, као нечега што је живо.[2] Туристички значајСветска туристичка организација сматра да је туризам изузетно значајан за нематеријално културно наслеђе, јер кроз свој развој он истовремено доприноси идентификацији, заштити и очувању нематеријалног културног наслеђа.
Галерија слика нематеријалног културног наслеђа човечанстваВиди јошРеференцеСпољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
