Ускршњи обичаји - освећивање паске
Ускршњи обичаји - освећивање паске (русински: пошвецаня паски) / (украјински: посвячення паски; посвячення великоднього кошика), је традиционални обичај Русина и Украјинаца у Војводини и представљају синтезу традиционалног породичног обележавања Ускршњег празника.[1] Ускршњи обичаји - освећивање паске се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије од 2021. године под инвентарним бројем 52.[2] Празновање УскрсаВерници русинске и украјинске Гркокатоличке цркве у Војводини Ускрс празнују по јулијанском календару („стари календар“), осим у неколико места где се поштује грегоријански („нови календар“).[3] Специфичност обичајаСпецифичност обичаја се састоји у посебном обреду освећивања хране у цркви на Ускрс (русин. Велька ноц; укр. Великдень), као и самој припреми хране у домаћинству. Бојење и шарање јаја (русин. писанє писанкох / укр. розписування яєць) се обавља на Велики петак (русин. Вельки пияток; укр. Велика п’ятниця). У Шиду и околним местима сачувана је батик техника фарбања јаја. Том техником јаја се прво шарају воском, а затим боје.[1] ТрпезаСем бојених и шараних јаја, припрема се „сирец“ – обредно јело од јаја и млека, односно домаћи бели сир. Ту су још и „паска“ – обредни ускршњи колач, барена шунка, кобасице, млади лук, со и друго. Храна се ставља у плетену корпу и прекрива украшеном салветом, која се користи само за ову прилику. ОбредОбред освећивања хране се обавља у цркви или у порти цркве, након чега се приступа даривању и размени јаја, а верници се поздрављају са „Христос воскрес“ (русин.) / „Христос Воскрес! – Воістину Воскрес“ (укр.). Након тога, освећена храна се једе на свечаном обеду у кућама.[3] Види јошРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia