Списак народних хероја: В Списак народних хероја чије презиме почиње на слово B, за остале народне хероје погледајте Списак народних хероја:       одликовани постхумно       одликовани за живота рб. име и презиме датум и место рођења датум и место смрти год. занимање пре рата начин смрти (само за погинуле) датум одликовања реф. нап. 1. Славиша Вајнер Чича 27. јун 1903. Нови Винодолски, Сењ 21. јануар 1942. Пјеновац, Хан Пијесак 39 инжењер погинуо у борби против Немаца, заједно са Миланом Илићем и Драганом Павловићем 25. септембар 1944. [1][2][3] 2. Чедомир Васовић 1910. Граб, Лучани 18. јануар 1942. Каона, Кучево 32 кројачки радник погинуо у борби против четника 5. јул 1951. [4][5] [а] 3. Мирко Вејновић 1920. Мала Крупска Рујишка, Босански Нови 19. децембар 1944. Бусовача, Травник 24 земљорадник погинуо у борби против Немаца и усташа 27. новембар 1953. [7][8][6] 4. Борко Велевски 9. јул 1912. Прилеп 14. септембар 1942. околина Прилепа 30 физички радник Погинуо у борби против Бугара 20. децембар 1951. [9][10][5][11] 5. Антон Велушчек 17. јануар 1917. Лочник, Горица децембар 1944. Трст 27 металски радник убила га у затвору италијанска полиција 4. септембар 1953. [12] [б] 6. Станимир Вељковић Зеле 28. јун 1919. Суво Поље, Бојник 13. април 1942. Југовац, Прокупље 23 студент права Погинуо у борби против Бугара 14. децембар 1949. [14][15][16][17] 7. Душан Вергаш 29. април 1910. Широка Ријека, Војнић 15. јун 1942. Тоуњски Тржић, Слуњ 32 земљорадник погинуо у борби против домобрана 20. децембар 1951. [9][10][18][19] 8. Матија Вердник Томаж 16. септембар 1916. Словенски Јаворник, код Јасеница 1. фебруар 1944. Полани, Корушка 28 металостругарски радник умро од последица рањавања 20. децембар 1951. [9][10][20][19] 9. Миленко Веркић 16. октобар 1912. Обреж, Земун 19. децембар 1942. Мајевица 30 физички радник погинуо у борби против Немаца и домобрана 20. децембар 1951. [9][10][16][21] 10. Јован Веселинов Жарко 20. јануар 1906. Кумане, Велики Бечкерек 8. фебруар 1982. Београд 76 браварски радник умро након рата 5. јул 1952. [22][13][21] 11. Арсен Вивода 10. март 1917. Вели Млун, Бузет 1943. Ријавец, 27 физички радник погинуо у борби против Италијана 26. септембар 1973. [23][24] 12. Иван Видековић Павел 14. март 1907. Новаци, Самобор 10. април 1943. Керестинец, Загреб 35 земљорадник погинуо у борби против Немаца 20. децембар 1951. [9][10][25][26] 13. Антон Видмар Лука 3. јануар 1917. Верд, код Врхника 17. септембар 1999. Цеље 82 физички радник умро након рата 9. мај 1945. [27][28][26] 14. Жарко Видовић 12. септембар 1913. Босански Брод 31. јул 1999. Београд 86 официр Југословенске војске умро након рата 27. новембар 1953. [7][29][30] 15. Марија Видовић Абесинка 6. фебруар 1924. Новска 29. април 1942. Јалковец, Вараждин 18 трговачка помоћница убила се да је не заробе усташе 27. новембар 1953. [7][31][32] 16. Никола Видовић 28. март 1917. Стипан, Вргинмост 15. јун 2000. Београд 83 браварски радник умро након рата 20. децембар 1951. [9][33][31][34] 17. Раде Вилотијевић Вића 13. јул 1910. Краљево јун 1943. Заваит, Фоча 33 студент права погинуо у борби против четника, током битке на Сутјесци 20. децембар 1951. [9][10][35][30] 18. Тривун Витасовић 30. јануар 1922. Лаћарак, Сремска Митровица новембар 1944. Срем 22 физички радник нестао у борбама, током Сремског фронта 26. септембар 1953. [36] [в] 19. Миланко Витомир 1916. Ђедовци, Соколац 23. октобар 1941. Рогатица 35 земљорадник погинуо у борби против усташа 27. новембар 1953. [7][25][38] 20. Миро Вишић 6. новембар 1919. Книн 17. јул 1943. околина Тузле 24 студент филозофије погинуо у борби против Немаца 27. новембар 1953. [7][37][39] 21. Бранко Владушић 1. април 1917. Зрмања, Грачац 5. март 1942. Срб, Доњи Лапац 25 жандарм погинуо у борби против Италијана 27. новембар 1953. [7][40][24] 22. Милосав Влајић 4. јануар 1921. Парцани, Сопот 25. јун 1943. Влашка, Младеновац 22 физички радник погинуо у борби против српске жандармерије 6. јул 1945. [41][40][42] 23. Вељко Влаховић 2. септембар 1914. Трмање, Колашин 7. март 1975. Женева (Швајцарска) 71 студент технике умро након рата 27. новембар 1953. [7][43][44] 24. Јожа Влаховић 3. март 1916. Загреб 1941. Загреб 25 металски радник стрељале га усташе у Максимиру 14. децембар 1949. [14][15][18][45] 25. Димитрије Војводић 9. мај 1908. Коњуси, Андријевица 25. јул 1987. Београд 79 чиновник умро након рата 20. децембар 1951. [9][33][46][47] 26. Ђоко Војводић 24. јануар 1914. Радомир, Цетиње 9. мај 1942. околина Мојковца 28 земљорадник погинуо у борби против четника 20. децембар 1951. [9][10][48][49] 27. Никола Војводић 16. децембар 1910. Орашко Брдо, Босански Петровац јул 1943. Прача, Пале 33 земљорадник погинуо у борби против Немаца 24. јул 1953. [50][51][49] 28. Петар Војводић 2. јул 1914. Грађани, Цетиње 26. март 1974. Титоград 60 грађевински радник умро након рата 10. јул 1952. [52][48][53] 29. Александар Војиновић 7. март 1922. Мирница, Куршумлија 6. фебруар 1999. Београд 77 ученик умро након рата 9. октобар 1953. [54][55][42] 30. Круме Волнаровски 6. мај 1919. Прилеп 9. мај 1944. Прилеп 25 трговац погинуо у борби против бугарске полиције 9. октобар 1953. [56][57][53] 31. Игнац Вољч Фриц 4. јул 1904. Врхника, Љубљана 4. април 1944. Дравоград 40 возач погинуо у борби против Немаца 27. новембар 1953. [7][58][59] 32. Вацлав Вострел 17. септембар 1904. Павловац, Грубишно Поље 4. фебруар 1942. Клокочак, Ораховица 38 ковачки радник заробиле га и убиле усташе 20. децембар 1951. [9][10][60][59] 33. Рада Врањешевић 25. мај 1918. Рекавице, Бања Лука 25. мај 1944. Дрвар 26 чиновница убили је Немци, током десанта на Дрвар 5. јул 1951. [4][60][61] 34. Антон Вратанар Антонеско 2. новембар 1919. Врхово, Радече 4. јун 1993. Београд 74 месарски радник умро након рата 27. новембар 1953. [7][62][61] 35. Ђина Врбица 6. мај 1913. Подгорица 29. мај 1943. Блатница, Теслић 30 студент економије погинула у борби против Немцима 24. јул 1953. [50][63][64] 36. Бошко Вребалов 21. октобар 1912. Меленци, Велики Бечкерек 8. јун 1943. Царевац, Пожаревац 31 лекар заробили га и убили четници, заједно са Војиславом Богдановићем 20. децембар 1951. [9][10][57][65] 37. Франц Вреск 7. мај 1910. Трбовље 8. јануар 1943. Осанкарица, Словенска Бистрица 33 рудар погинуо у борби против Немаца, заједно са Меде Катарином, Јожом Менихом, Душаном Мрављаком и Алфонзом Шархом 20. децембар 1951. [9][10][66] [г] 38. Ристо Врећа 15. јун 1920. Крајковићи, Требиње 14. април 1943. Обло Брдо, Столац 23 подофицир Југословенске војске погинуо у борби против четника 24. јул 1953. [50][66][67] 39. Мајда Врховник 14. април 1922. Љубљана 4. мај 1945. Клагенфурт 23 студент медицине убио је Гестапо у затвору 20. децембар 1951. [9][10][68] [д] 40. Фрањо Врунч 10. фебруар 1910. Словењ Градец 25. август 1941. Марибор 31 учитељ стрељали га Немци, заједно са Славком Шландером и Славом Клавором 27. новембар 1953. [7][69][68] 41. Сава Вујановић Жућа 27. јануар 1923. Горња Лепеница, Прњавор 10. новембар 1941. Црнча, Љубовија 18 фотограф заробили га и убили четници 27. новембар 1953. [7][70][71] 42. Василије Вујачић 1. мај 1917. Грахово, Никшић 12. април 1943. Благај, Мостар 26 физички радник погинуо у борби против Италијана и четника 20. децембар 1951. [9][10][72][71] 43. Душан Вујачић 20. август 1917. Риђани, Никшић 18. мај 1943. Орах, Никшић 26 физички радник погинуо у борби против Немаца, током битке на Сутјесци 10. јул 1953. [73] [ђ] 44. Душан Вујовић 20. мај 1909. Луково, Никшић април 1943. околина Невесиња 34 чиновник убио се у психичком растројству као тешки болесник 27. новембар 1953. [7][74][76] 45. Ђуро Вујовић Шпанац 14. април 1911. Љуботињ, Цетиње 9. јун 1943. Тјентиште, Фоча 32 рудар погинуо од авионске бомбе, током битке на Сутјесци, заједно са Ваком Ђуровићем 4. јул 1946. [77][78][76] 46. Ратко Вујовић Чоче 16. децембар 1916. Никшић 29. октобар 1977. Београд 61 студент агрономије умро након рата 27. новембар 1953. [7][79][80] 47. Шпиро Вујовић 7. децембар 1918. Убли, Цетиње фебруар 1943. околина Коњицаа 25 земљорадник погинуо у борби против Немаца, током битке на Неретви 20. децембар 1951. [9][10][78][80] 48. Богдан Вујошевић 20. март 1912. Дољани, Подгорица 10. јул 1981. Београд 69 приватни намештеник умро након рата 27. новембар 1953. [7][81][82] 49. Душан Вујошевић 12. април 1912. Беране септембар 1943. Вишеград 31 трговац заробили га и убили четници 20. децембар 1951. [9][10][83][84] 50. Зарија Вујошевић 20. март 1903. Матагужи, Подгорица фебруар 1943. Коњиц 40 жандарм погинуо у борби против Немаца, Италијана и четника, током битке на Неретви 30. април 1943. [85][81][76] 51. Радоје Вујошевић Ристо 27. мај 1910. Цетиње 9. јул 1942. Тијовац, Сврљиг 32 правник погинуо у борби против Бугара 27. новембар 1953. [7][83][84] 52. Вукадин Вукадиновић 1915. Маште, Беране 15. фебруар 1943. Љешница, Беране 28 ученик убио се да га не заробе Италијани, четници и Муслиманска милиција 20. децембар 1951. [9][10][86][87] 53. Богољуб Вукајловић Лала 25. мај 1911. Бобота, Вуковар март 1943. Громачник, код Славонски Брод 32 земљорадник погинуо у борби против Немаца 27. новембар 1953. [7][88][87] 54. Михаило Вукаловић Црни 4. август 1919. Богојевићи, код Ариље 30. новембар 1989. Београд 70 земљорадник умро након рата 20. децембар 1951. [9][33][89][90] 55. Јован Вукановић 20. јануар 1912. Рогами, Подгорица 24. април 1943. Фоча 31 чиновник убио се у психичком растројству као тешки болесник 10. јул 1953. [73][91][90] 56. Радован Вукановић 1. јун 1906. Рогами, Подгорица 26. август 1987. Београд 81 приватни намештеник умро након рата 20. децембар 1951. [9][92][89][93] 57. Душан Вукасовић 26. октобар 1909. Петровчић, Земун 20. март 1945. Дарда, Осијек 36 учитељ погинуо у борби против Немаца 6. јул 1953. [94][86][95] 58. Станко Вукашиновић 9. април 1923. Отпочиваљка, Прњавор 4. јануар 1944. Прњавор 21 физички радник погинуо у борби против усташа 27. новембар 1953. [7][96][97] 59. Саво Вукелић 27. јануар 1917. Дрежница, Огулин 25. август 1974. Ријека 57 подофицир Југословенске војске умро након рата 27. новембар 1953. [7][98][97] 60. Ђоко Вукићевић 28. фебруар 1914. Богути, Цетиње 14. јануар 2002. Београд 88 земљорадник умро након рата 10. јул 1953. [73][99][100] 61. Светозар Вукмановић Темпо 3. август 1912. Подгор, код Цетиње 6. децембар 2000. Режевићи, Петровац 88 правник умро након рата 20. децембар 1951. [9][33][101][102] 62. Боро Вукмировић Црни 26. јул 1912. Брацигово, Пловдив (Бугарска) 10. април 1943. Ландовица, Призрен 31 физички радник заробљен и стрељан од Италијана, заједно са Рамизом Садикуом 6. март 1945. [103][104][105][106] 63. Душан Вуковић Зећо 19. април 1910. Голубовци, Подгорица 15. септембар 1993. Подгорица 83 земљорадник умро након рата 27. новембар 1953. [7][107][108] 64. Жарко Вуковић Пуцар 1911. Зелина, Осмаци 30. септембар 1943. Тузла 32 физички радник умро од последица рањавања 26. јул 1945. [109][110] [е] 65. Павле Вукоје 29. јун 1908. Пађени, Билећа 11. март 1943. Острожац, Јабланица 35 жандарм погинуо у борби против четника, током битке на Неретви 27. новембар 1953. [7][105][106] 66. Павле Вукомановић 26. јун 1903. Горње Кусоње, Подравска Слатина 13. јун 1977. Загреб 74 рудар умро након рата 27. новембар 1953. [7][96][112] 67. Јован Вукотић 22. фебруар 1907. Никшић 25. јануар 1982. Београд 75 официр Југословенске војске умро након рата 27. новембар 1953. [7][113][108] 68. Петар Вуксан Пекиша 29. јануар 1905. Почитељ, Госпић новембар 1941. Брезик, Госпић 36 физички радник погинуо у борби против четника 27. новембар 1953. [7][114][111] [ж] 69. Славољуб Вуксановић 3. април 1922. Блаце, Прокупље 16. децембар 1943. Дебељак, Хан Пијесак 21 подофицир Југословенске војске погинуо у борби против Немаца 9. октобар 1953. [54][107][116] 70. Милица Вучетић Трепуша 21. јануар 1920. Јежевица, Чачак 31. јануар 1944. Прислоница, Чачак 24 учитељица убила се да је не заробе четници 27. новембар 1953. [7][88][117] 71. Владо Вучинић 28. август 1907. Паник, Билећа 30. мај 1942. Мируше, Билећа 35 железничар убио се да га не заробе четници 27. новембар 1953. [7][118][119] 72. Лука Вучинић 31. октобар 1922. Рогами, Подгорица 14. јануар 1992. Београд 70 ученик умро након рата 10. јул 1953. [73][120][121] 73. Милица Вучинић 10. мај 1921. Церово, Никшић 20. март 1943. Шипачно, Невесиње 22 домаћица погинула у борби против четника 20. децембар 1951. [9][10] [з] 74. Симо Вучинић 15. октобар 1916. Славско Поље, Вргинмост 19. март 1943. Плетерје, Кршко 27 трговачки помоћник погинуо у борби против Италијана и белоградејаца 20. децембар 1951. [9][10][123][119] 75. Анте Вучић 12. јун 1912. Солин, Сплит 23. октобар 1942. Аржано, Имотски 30 физички радник погинуо у борби против усташа 5. јул 1951. [4][124] [и] 76. Јован Вучковић 1913. Прекорница, Цетиње 3. април 1944. Мркоњић Град 31 рудар погинуо у борби против Немаца 27. новембар 1953. [7][124][125] 77. Љубо Вучковић 22. јануар 1915. Љуботињ, Цетиње 7. јул 1976. Београд 61. официр Југословенске војске умро након рата 20. децембра 1951. [9][92][126][127] 78. Милош Вучковић 4. септембар 1914. Улцињ 25. август 1992. Београд 78 војни чиновник умро након рата 20. децембар 1951. [9][33][128][127] Напомене ^ У књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликован 5. маја 1951.[6] ^ У Зборнику народних хероја стоји податак да је одликован 4. јула 1953, а у књизи Народни хероји Југославије да је одликован 5. септембра 1953.[13][11] ^ У Зборнику народних хероја и књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликован 27. новембра 1953.[37][38] ^ У књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликован 27. новембра 1953.[67] ^ У Зборнику народних хероја стоји податак да је одликована 5. јула 1951.[69] ^ У Зборнику народних хероја и књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликован 13. јула 1953.[74][75] ^ У књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликован 16. јула 1945.[111] ^ У Зборнику народних хероја и Војној енциклопедији његова биографија стављена је на списак народних хероја чије презиме почиње словом П.[114][115] ^ У Зборнику народних хероја и књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликована 13. јула 1953.[120][122] ^ У књизи Народни хероји Југославије стоји податак да је одликован 5. маја 1951.[121] Референце ^ Зборник НОР 1949, стр. 486. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 827. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 307. ^ а б в S. vesnik 19/2 1951, стр. 177. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 829. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 308. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „Одликовани Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 29. 11. 1953. стр. 15.  ^ Zbornik heroja 1957, стр. 828. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у „Одликовани Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 22. 12. 1951. стр. 8.  ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ S. vesnik 19/3 1952, стр. 347. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 309. ^ „Одликовања поводом прославе на Округлици”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 6. 9. 1953. стр. 1.  ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 830. ^ а б „Нови народни хероји”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 12. 1949. стр. 1.  ^ а б S. vesnik 1/1 1950, стр. 7. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 832. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 310. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 834. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 311. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 831. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 312. ^ „Одликовани Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 7. 1952. стр. 1.  ^ „Посмртно одликовани заслужни револуционари”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 9. 1973. стр. 1.  ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 320. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 842. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 313. ^ Зборник НОР 1949, стр. 638. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 836. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 839. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 316. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 840. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 314. ^ а б в г д S. vesnik 16/3 1952, стр. 209. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 315. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 833. ^ „Одликовани борци војвођанских бригада”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 9. 1953. стр. 1.  ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 838. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 318. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 317. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 837. ^ Зборник НОР 1949, стр. 641. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 322. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 835. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 321. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 320. sfn грешка: no target: CITEREFNarodni_heroji_11982 (help) ^ Zbornik heroja 1957, стр. 843. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 323. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 845. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 324. ^ а б в „Нови народни хероји у Хрватској/Одликовани Орденом народног хероја у Босни и Херцеговини”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 7. 1952. стр. 1.  ^ Zbornik heroja 1957, стр. 844. ^ „Одликовани Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 13. 7. 1952. стр. 1.  ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 325. ^ а б „Одликовања Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 10. 10. 1953. стр. 1.  ^ Zbornik heroja 1957, стр. 841. ^ „Честитка председника Тита народу и борцима Прве шумадиске бригаде”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 10. 1953. стр. 2.  ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 847. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 846. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 326. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 848. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 327. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 849. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 851. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 328. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 329. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 850. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 330. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 331. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 852. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 861. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 339. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 864. ^ а б в г „Одликовани Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 13. 7. 1953. стр. 1.  ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 865. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 338. ^ а б в Narodni heroji 2 1982, стр. 343. ^ С. лист 92/46 1946, стр. 1172. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 867. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 866. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 344. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 862. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 340. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 863. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 341. ^ Зборник НОР 1949, стр. 228. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 870. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 345. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 859. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 860. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 346. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 869. ^ а б S. vesnik 16/3 1952, стр. 208. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 347. ^ „Одликовања Орденом народног хероја”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 7. 1953. стр. 1.  ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 348. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 872. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 349. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 873. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 871. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 350. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 868. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 351. ^ „Одлуке Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије о одликовањима”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 7. 3. 1945. стр. 2.  ^ Зборник НОР 1949, стр. 628. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 876. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 352. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 874. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 354. ^ Зборник НОР 1949, стр. 646. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 875. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 355. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 353. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 877. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 641. ^ Vojna enciklopedija 5 1973, стр. 755. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 356. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 332. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 853. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 335. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 854. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 333. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 334. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 855. ^ а б Zbornik heroja 1957, стр. 858. ^ Narodni heroji 2 1982, стр. 336. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 856. ^ а б Narodni heroji 2 1982, стр. 337. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 857. Литература Службени лист ФНРЈ 92/46, 15. новембар 1946. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1946.  Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949.  COBISS.SR 58734343 Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ broj 1/I, 1. jul 1950. (PDF). Beograd: Službeni list FNRJ. 1950.  Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ broj 19/II, 1. oktobar 1951. (PDF). Beograd: Službeni list FNRJ. 1951.  Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ broj 16/III, 15. avgust 1952. (PDF). Beograd: Službeni list FNRJ. 1952.  Službeni vesnik Prezidijuma Narodne skupštine FNRJ broj 19/III, 19. oktobar 1952. (PDF). Beograd: Službeni list FNRJ. 1952.  Zbornik narodnih heroja Jugoslavije. Beograd: Omladina. 1957.  COBISS.SR 50964999 Vojna enciklopedija tom V. Beograd. 1973.  COBISS.SR 72960519 Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Mladost. 1975.  COBISS.SR 5575943 Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239

Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Agama

Bahasa

Biografi

Budaya

Ekonomi

Elektronika

Film

Filsafat

Geografi

Indonesia

Ilmu

Lingkungan

Masyarakat

Matematika

Militer

Mitologi

Musik

Olahraga

Pendidikan

Politik

Sastra

Sejarah

Seni

Teknologi