Влашка (Младеновац)

Влашка
Влашка;
	Споменик ратницима балканских и Првог светског рата (1912—1919)
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	2149
Географске карактеристике
Координате	44° 29′ 28″ С; 20° 41′ 09″ И / 44.491166° С; 20.685833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Влашка Влашка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11406
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Влашка је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2149 становника.

Историја

Ево шта каже предање о постанку овога места: „ У потесу кокорину, који припада атару Влашке, постојало је село Кокорин, из кога је за време Косовске Битке отишло седамдесет коњаника, који су тада изгинули. Село је после опустело и било пусто 200 година. После Косовског Боја, на 200 година, први се досељавају три брата: Владислав (Влајко), Младен и Рајко. Дошли су са Косова и настанили се у крају који се данас зове Шишмански Крај. Влајко ту остане и по њему село добије име. Младен и Рајко крену даље, и Младен оснује село Младеновац, а Рајко Рајковац. Не памти се како су се ова браћа презивала и од њих данас нема потомака.

После Влајка у Влашку долази преци Оџаковића (данас Вујићићи). И они су дошли са Косова и лутајући овим крајевима наишу на Влајкову кућу и ту се задрже. У исто време су дошли и преци Ракића који су се раније презивали Рисимовићи. И они старином од Косова. Из истога краја и у исто време су дошли и Пејовићи, који су раније презивали Ивковићи. Затим су долазиле и насељавале се и остале породице.

За Влашку имамо најстарије писане податке тек од почетка 18. века. На карти из доба аустријске владавине (1718—39. г) унето је ово село као насељено место под именом Vlaska. Од тога доба се Влашка чешче помиње. У арачким списковима из 1818. и 1822.г у кнежевини Вићентијевој помиње се село Влашка која је 1818. г. имала 51 и 1822. г. 61 кућу. Године 1846. Влашка је припадала срезу космајском и имала је 85 кућа. По попису из 1921. г. (Државна статистика) Влашка је имала 369 кућа са 2370 становника.

Предак данашњих Јанковића, Тодор, који је трговао „преком“ (Банат) први је у влашку довео учитеља Негована и у једној својој кућици основао школу. Стара школа је служила до 1905. г. када је подигнута нова школа.. село је имало цркву брвнару, која се 1717. г. срушила и тада саградили нову цркву. (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2] Овде се налазе црква Светих Константина и Јелене^[3] и ОШ „Бора Лазић” Влашка.

У селу се 1863. године родио Љубомир Давидовић, оснивач и вођа Демократске странке од 1919. до смрти 1940. године. Након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС, састављао је испред своје странке Владу три пута (два пута 1919. и једном 1924).

Демографија

У насељу Влашка живи 2011 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 793 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,21.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.913
1953.	2.941
1961.	2.949
1971.	2.800
1981.	2.808
1991.	2.938	2.757
2002.	2.547	2.697

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	2.483	97,48%
Роми	12	0,47%
Југословени	4	0,15%
Македонци	2	0,07%
Хрвати	1	0,03%
Румуни	1	0,03%
непознато	26	1,02%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	6	8
80+	30	34
75—79	34	55
70—74	63	77
65—69	77	83
60—64	74	70
55—59	51	74
50—54	98	77
45—49	109	106
40—44	106	93
35—39	90	90
30—34	79	59
25—29	64	77
20—24	73	78
15—19	102	97
10—14	95	78
5—9	56	73
0—4	61	50
Просек :	39,8	41,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	590	623	711	708	726	759	793

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	127	214	121	163	80	61	19	2	1	5	3,21

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.056	272	680	57	32	15
Женски	1.078	178	672	183	25	20
УКУПНО	2.134	450	1.352	240	57	35

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	580	119	0	0	234
Женски	308	81	0	0	88
УКУПНО	888	200	0	0	322
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	20	49	3	68
Женски	3	3	30	9	13
УКУПНО	11	23	79	12	81
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	4	17	24	9	14
Женски	1	12	3	18	39
УКУПНО	5	29	27	27	53
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	2
Женски	4	1	0	3
УКУПНО	13	1	0	5

Галерија

Споменик ратницима балканских и Првог светског рата (1912-1919)
Црква Св. Константина и Јелене
Основна школа „Бора Лазић“
Поглед на село

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић:Космај и из „Летописа“ општине села Влашке, Бр.545.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Црква Светих равноапостолних цара Константина и његове мајке Јелене у Влашкој код Младеновца (Каленић, број 2/1990, стр. 10-12)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 12. 2019. г. Приступљено 17. 03. 2019.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца