Останатите 22 имиња европско потекло: седум од латинскиот (претежно латинизирани лични имиња од англискиот и едно од велшкиот), пет од англискиот, пет од шпанскиот (и уште едно од домороден јазик преку шпанскиот), и четири од францускиот (од кои еден преку англискиот). Шест сојузни држави имаат спорни или недоутврдени потекла: Ајдахо, Аризона, Мејн, Орегон, Рој Ајленд и Хаваи (во табелата, секое можно потекло е ставено во свој ред).
Од вкупно 50 сојузни држави, 11 се наречени по личности. Седум од нив се по европски владетели: двете Каролини, двете Вирџинии, Мериленд, Луизијана и Џорџија. Во минатото се направени неколку обиди за именување на држави по некои од татковците-основачи или други заслужни државници на САД: државата Френклин, државата Џеферсон (на три наврати), државата Линколн (на два наврата) и државата Вашингтон; од нив, единствено успешен бил обидот за Вашингтон.[1][2]
Неколку од државите наречени по домородните народи (во видеоизменет облик) ја имаат задржано множинската наставка „-с“ (-s): Арканзас, Илиноис, Канзас, Масачусетс и Тексас. Редоследот на изведување честопати е:
Народ/племе → Река → Племенска територија → Сојузна држава
Веројатно измислено од Џорџ М. Вилинг како шеговито име, за кое тврдел дека е домородно и значи „скапоценост на планините“.[3] Името првично се предлагало за Територијата Колорадо, додека не се открило како настанало. Во текот на следните години, поимот влегол во вообичаена употреба, и решено е да ѝ се додели на Територијата Ајдахо.[4][5]
Преку француското Еуес (Aiouez), наречена по племето Ајова. Понатамошната етимологија на поимот е непозната,[7][8] иако некои велат дека значи „поспани“.[9]
„Расчистувачи на честак“[10], или „сечачи на растенија“ од albah, „(лековити) растенија“, и amo, „расчистува“. Денешното чоктовско име на племето е Albaamu.[11]
Според француското пишување на илинојското племенско име kką:ze (погл. Канзас подолу), што е име кај Мајамците и Илинојците за народот Квапо.[15][16][17][18]
По Џорџ Вашингтон;[20] чие пак име доаѓа од гратчето Вашингтон (Вошингтон) во грофовијата Дарем, од каде потекнува семејството на Џорџ Вашингтон.[21][22] Потеклото на топонимот е спорно, но се знае дека води потекло најпрвобитно од староанглискиот јазик.
„Зелена планина“; vert „зелено“ и mont „планина“; Меѓутоа, треба да се напомене дека на француски ова би гласело Mont vert, бидејќи придавката по правило доаѓа по именката.[23][24]
Првично Мескусинг (француски: Mescousing), подоцна станало Уисконсен (Ouisconsin).[27] Веројатно од мајамскиот збор Месконсинг, што значи „се протега црвено“ или „река низ црвено место“.[27][28] Може да биде и од оџибвејскиот поим miskwasiniing, „црвено каменливо место“.[29]
По реката Делавер, наречена по лордот Де Ла Вар (веројатно првично од нормандскотоde la guerre или de la werre „воен“).[30] Лордот де ла Вар бил првиот управник на Џејмстаун.[31]
Името е францусказаемка од некој алгонкински јазик (можеби мајамскиот) што наводно значи „зборува нормално“ (мајамското ilenweewa,[32]староотавски <ilinoüek>,[33] праалгонкинското *elen-, „обично“ и -we•, „зборува“),[34] како што се нарекувале Илинојците (Илинивек, фр. Илиноа).[33]
„Земја на Индијанците“.[35] Имињата Индијанци и Индија доаѓаат, преку старогрчкиот и персискиот, од праиндоиранското „синду“ (*sindhu-) — од реката Инд.[36]
Првобитно се однесувало на реката Кентаки. Во некои извори се вели дека потеклото е нејасно,[45][46] но највеќето го делат мислењето дека значи „(на) ливадата“ или „(на) преријата“[47][48] (спор. мохавскотоkenhtà:ke,сенечкотоgëdá’geh; фонемски: /kẽtaʔkeh/), „во полето“).[49]
Од некој источноалгонкински јазик од југот на Нова Англија (можеби махикански), со значење „кај долгата плимна река“, т.е. реката Конектикат.[52][53] Етимолошки потекнува од праисточноалгонкинското *kwən-, „долг“; *-əhtəkw, „плимна река“; и локативната наставка *-ənk).[54]
Множина од muswach8sut, што значи „кај големиот рид“, што се однесува на Големиот Син Рид на границата меѓу градовите Милтон и Кантон[57] (спор. нарагансетското име Massachusêuck).[57]
Во поново време тековна е и претпоставката дека е наречена по селото Бродмејн (Broadmayne) во Англија, семеен посед на Фердинандо Горџес, основач на колонијата.[4][61]
Превод од шпанското Nuevo México.[72] Името Мексико доаѓа од ацтечкото Mēxihca (Мешико, [meːˈʃiʔko]) — ацтечкиот народ кој го основал градот Теночтитлан.[73][74] Буквалното значење е непознато; постојат разни претпоставки, како на пр. дека доаѓа од богот Мецтли.[75]
По грофовијата Хемпшир во Англија[76] која пак е наречена по Хамтун (Hamtun) — првобитното име на градот Саутхемптон, кое од староанглиски би се превело како „селско гратче“.
По Џерси[77] (најголемиот од британските Каналски Острови), родно место на Жорж де Картере, еден од основачите на колонијата.[77] Државата е основана под името Нова Кесарија (New Caeserea) бидејќи се сметало дека островот Џерси се нарекувал Кесарија во римско време.[78][79] Името „Џерси“ најверојатно доаѓа од нордискотоGeirrs ey, што значи „Геиров остров“.[80]
По тогашниот војвода од Јорк (подоцна крал Јаков II). Именуван од тогашниот крал Чарлс II, брат на Јаков II.[81] Самиот топоним Јорк најпрвобитно доаѓа од латинското име на градот Eboracum (преку староанглискотоEoforwic, а потоа старонордискотоJórvík), за што се претпоставува дека е заемка од британскиот (келтски) поим *eborakon, со значење „имот со тиса“.[82].
„Пенови Шуми“, по британскиот адмирал Вилијам Пен, татко на истоимениот Вилијам Пен, основач на колонијата.[87] Ова е единствената сојузна држава наречена по нејзиниот основач.[88] Самото име Пен (Penn) значи „глава“ на велшки.[89]
„Пријател“.[93] Општ меѓусебен назив меѓу сродните кадовски племиња, разликувајќи се од тие што биле туѓи и непријателски. Името влегло во шпанскиот како texa (множ. texas), и се однесувало на народот Набедаче (а подоцна сите членови на народот Кадо).
↑2001. "Plains", ed. Raymond J. DeMallie. Vol. 13 of "Handbook of North American Indians", ed. William C. Sturtevant. Washington D.C.: Smithsonian Institution, pg. 445
↑„Iowa“. American Heritage Dictionary. Архивирано од изворникот на 2007-04-01. Посетено на 2007-02-26.
↑ 16,016,1Rankin, Robert. 2005. "Quapaw". In Native Languages of the Southeastern United States, eds. Heather K. Hardy and Janine Scancarelli. Lincoln: University of Nebraska Press, pg. 492
↑„Arkansas“. Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2007-02-26.
↑To appear. "Arkansas" in the Oxford English Dictionary
↑„Illinois“. Dictionary.com. Посетено на 2007-02-23.
↑„Indiana“. Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2007-02-24.
↑Harper, Douglas. „India“. Online Etymology Dictionary. Посетено на 2011-09-22.
↑„South Carolina“. Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2007-02-24.
↑ 38,038,1Harper, Douglas. „Charles“. Online Etymology Dictionary. Посетено на 2011-09-22.
↑1986. "Great Basin", ed. Warren L. d'Azevedo. Vol. 11 of Handbook of North American Indians. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. Наведено во: Bright (2004:534)
↑„California“. Mavens' Word of the Day. 2000-04-26. Посетено на 2006-11-28.
↑„Colorado“. Wordreference.com. Посетено на 2007-02-24.
↑„Colorado“. Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2006. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2007-02-24.
↑Harper, Douglas. „Connecticut“. Online Etymology Dictionary. Посетено на 2006-11-28.
↑ 53,053,153,2Campbell, Lyle. 1997. American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America. Oxford: Oxford University Press, pg. 11
↑Afable, Patricia O. and Madison S. Beeler (1996). "Place Names", in "Languages", ed. Ives Goddard. Vol. 17 of Handbook of North American Indians, ed. William C. Sturtevant. Washington, D.C.: Smithsonian Institution, pg. 193
↑„Louisiana“. Microsoft Encarta Encyclopedia Online 2006. Архивирано од изворникот на 2009-11-01. Посетено на 2007-02-24.
↑Harper, Douglas. „Louis“. Online Etymology Dictionary. Посетено на 2011-09-22.
↑ 57,057,1Salwen, Bert, 1978. Indians of Southern New England and Long Island: Early Period. In "Northeast", ed. Bruce G. Trigger. Vol. 15 of "Handbook of North American Indians", ed. William C. Sturtevant, стр. 160–176. Washington D.C.: Smithsonian Institution
↑Или пак како кратенка од MAssachusetts In North-East („Масачусетс во североистокот“), кога територијата на Мејн била во состав на Масачусетс (до 1820 г.).