Велика Крсна

Велика Крсна
Храм Рођења Пресвете Богородице у Великој Крсни
Административни подаци
ДржаваСрбија
ГрадБеоград
ОпштинаМладеновац
Становништво
 — 2022.Пад 2176
Географске карактеристике
Координате44° 28′ 25″ С; 20° 48′ 11″ И / 44.473666° С; 20.803° И / 44.473666; 20.803
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Велика Крсна на карти Србије
Велика Крсна
Велика Крсна
Велика Крсна на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11408
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Велика Крсна је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 2176 становника.

Историја

Велика Крсна је старије насеље. Идући Кусатку, близу потока Брестовице, налази се место Црквине, где се до пре једног века познавао темељ од зидина; сада се ту наилази на полоче и камење. Северно од извора Врела по њивама се налазе велике чврсте плоче. Предање вели да је некада од Тробара па до Радијеваца била „чаршија“. У Влајичком Крају, у непосредној близини Влајичког гробља, је бунар Крсна, по коме је и село добило име. Прича се да је ту некада било село.

Крсна се као насељено место помиње у првим десетинама 18. века. На карти из доба Аустријске владавине (1718.-1839. г.)забележена је под именом Kerstina. Године 1723. Крсна је имала 25 домова. У почетку 19. века Крсна се помиње у Харачким списковима и имала је 1822. г. 81 кућу. Године 1846. имала је 140 кућа, а по попису из 1922. године. Крсна је имала 688 кућа са 4002 Становника.

Велику Крсну су по предању, основали преци Влајића и њихове су куће биле у Реци. Преци Влајића: Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли су из Црне Горе. За њима су дошли преци Степањаца (који данас имају разна презимена) који су старином од Сјенице. После Дреновчана су дошли преци Мирковића (Марко, Марко и Рајко) који су „Власи“. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Велика Крсна је село настало у 18. веку, а прва трајнија грађевина у селу је капела Шиндрија изграђена 1836. године. Она се налазила на данашњем пијачном месту све до 1923. године, када је њена дрвена грађа искоришћена при градњи парохијског дома. Данашњи парохијски храм, посвећен празнику рођења Пресвете Богородице, је грађен од 1889. до 1901. године. Храм је 1904. године освештао митрополит Инокентије (Павловић).

Велика Крсна је доста рано добило основну школу, тако да је већ 1851. године отпочело извођење наставе. Први учитељ био је Јаков Крупежевић, син месног пароха Матеје Крупежевића. За породицу Крушежевић везана је црквено-школска историја села у 19. и у првој половини 20. века. У истој породици се свештенички чин преносио с колена на колено, а плац за изградњу цркве даровала је иста породица.

У Великој Крсни 1869. године уведено је бесплатно школовање, и то по први пут у Србији. Тада је у буџету општине Велика Крсна унета ставка да се „за потребе ученика бесплатно купују књиге, свеске, хартије, пера, мастило, оловке и све што му као ђаку треба.“[3].

Здравствена станица изграђена је и отворена 1970. године.

Данашњица

Велика Крсна данас из села прераста у мање градско насеље. Године 1992. завршена је нова зграда основне школе, а од школске 2001/02. уведена је информатика као изборни предмет; опрему су купили родитељи ученика. У школи се изучавају три страна језика: енглески, немачки и руски.

Године 2008. у Великој Крсни отпочела је изградња водовода, а у плану је и реновирање зграде здравствене станице.

Демографија

У насељу Велика Крсна живи 2610 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,7 код мушкараца и 43,2 код жена). У насељу има 949 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,42.

У насељу су Срби у апсолутној већини (98% према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 4.669
1953. 4.712
1961. 4.576
1971. 4.129
1981. 3.984
1991. 3.880 3.700
2002. 3.253 3.466
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
3.218 98,92%
Македонци
  
5 0,15%
Хрвати
  
2 0,06%
Руси
  
1 0,03%
Роми
  
1 0,03%
Муслимани
  
1 0,03%
Мађари
  
1 0,03%
непознато
  
24 0,73%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 955 999 1.008 998 978 962 949


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 163 202 149 177 116 80 39 16 5 2 3,42
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.370 360 872 104 29 5
Женски 1.371 219 880 243 25 4
УКУПНО 2.741 579 1.752 347 54 9
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 816 359 0 0 293
Женски 457 276 0 0 67
Укупно 1.273 635 0 0 360
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 18 16 35 1 38
Женски 0 3 33 1 7
Укупно 18 19 68 2 45
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 8 10 11 11
Женски 1 1 3 22 38
Укупно 2 9 13 33 49
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 11 0 0 4
Женски 5 0 0 0
Укупно 16 0 0 4

Занимљивости

У Великој Крсни као капелан (1931-33, 1936-39) и парох делује о. Драгош Брајер, рођени Бечлија и Немац, који је као официр инжињерац аустроугарске окупаторске војске, за време Првог светског рата прешао на православље и оженио се ћерком великокршљанског проте Николе Крупежевића.

Референце

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Образовање у Општини Младеновац[мртва веза]
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

  • Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган бив. председник Обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч, 1999. г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине »Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya