Шепшин се налази јужно од Гроцке. Шепшин је свакако новије насеље. Предање нам говори да су први досељеници, кад су овде дошли, наишли на маџарске куће. У арачким списковима из првих десетина 19.века помиње се Шепшин који је 1818.г. имао 16 а 1822.г. 20 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 134 куће са 918 становника.
За најстарије породице сматрају се Крњићи-Милушићи. Стара су породица и Тинугићи, од које данас нема потомака. Остале су породице досељене и то: Ратковићи из Лисица (Драгачево); Јаношевци од новог Пазара, који су најпре населили у ужичком округу, па их је отуд раселио књаз Милош зато што су пљачкали Турке; Гајићи су из Црнића одакле је побегао њихов предак Гаја. Јеремијићи су старином од Лесковца; Ристићи од Тимока. Село има своју школу од 1893. године.. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија
У насељу Шепшин живи 673 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,8 година (41,0 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 240 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Шепшин, Бр.658
^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Извор: Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган бив. председник Обласног одбора, комесар обласне самоуправе, објављено (1927. г.) „Напредак Панчево,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999. г.).
.svg)
.svg)
