Рајковац (Младеновац)

Рајковац
Рајковац;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	1850
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 07″ С; 20° 41′ 14″ И / 44.468666° С; 20.687166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Рајковац Рајковац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Рајковац је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 1850 становника.

Историја

Рајковац се налази на северној страни од варошице Младеновца
О постанку овога села очувало се исто предање као и за села Влашку и Младеновац. По томе предању три брата, који су пошли са Косова, основали су три ова три села и то : Влајко Влашку, Младен Младеновац, а Рајко Рајковац. Предање, даље вели, да је село раније било у Трстени, преко реке В. Луга и железничке пруге, а имања су била на месту на коме је данас село. Па како су Младеновчани и Влашани хтели да им заузму та имања, они напусте насеље у Трстени и населе се на данашње место.
По предању Пајићи (са разним презименима) су најстарија породица. „Прво је њихов певац запевао у Рајковцу“. Становали су у Трстени, па кад су отуда прешли, населили су се у данашњи Доњи Крај. У Трстени су становали и Субићи чији је прадед дошао од Косова, затим Јеремићи, Баба-Радићи, Мијаловићи, Радишићи, Пантићи и Арсићи.

У арачким списковима из почетка 19. века помиње се у Вићентијевој кнежини село Рајковац које је имало 1818. г. 13, а 1822. г. 14 кућа. По попису из 1921. године. Рајковац је имао 120 кућа са 627 становника. (подаци крајем 1921. године).^[1]^[2]

Демографија

У насељу Рајковац живи 1301 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 38,1 година (37,5 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 475 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	686
1953.	738
1961.	669
1971.	658
1981.	817
1991.	1.354	1.307
2002.	1.639	1.723

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.587	96,82%
Црногорци	16	0,97%
Македонци	3	0,18%
Бугари	3	0,18%
Хрвати	2	0,12%
Југословени	2	0,12%
Румуни	1	0,06%
Бошњаци	1	0,06%
непознато	6	0,36%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	5
80+	6	18
75—79	17	25
70—74	30	34
65—69	35	39
60—64	33	34
55—59	31	30
50—54	71	60
45—49	92	80
40—44	82	71
35—39	52	62
30—34	55	50
25—29	57	47
20—24	48	70
15—19	73	71
10—14	69	51
5—9	44	41
0—4	24	28
Просек :	37,5	38,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	135	152	156	165	201	342	475

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	56	86	88	135	66	34	7	3	0	0	3,45

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	686	207	437	25	15	2
Женски	696	149	436	96	14	1
УКУПНО	1.382	356	873	121	29	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	363	28	0	0	155
Женски	222	17	0	4	77
Укупно	585	45	0	4	232

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	13	31	42	5	28
Женски	1	2	36	6	4
Укупно	14	33	78	11	32

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	17	18	4	14
Женски	2	5	8	10	40
Укупно	2	22	26	14	54

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	3
Женски	7	0	0	3
Укупно	12	0	0	6

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић:Космај.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе

[1] Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26 (др. Б. М. Дробњаковић:Космај.

[2] Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]