Мала Врбица са Америћем1921. године чинило једну политичку општину. По попису (Државна Статистика) из 1921. године. Мала Врбица је, заједно са Америћем, имала 176 кућа са 1120 становника.
Врбица је насеље новијег датума. Свакако је основана почетком 19. века У „Списку свих алија Београдске Нахије налазећих се у 1834. г.“ под Н.10 (Државна Архива, Београд) помиње се алија“ ('земља која је после одласка Турака припадала Србима )
Врбица са „ 78 дана ораће земље, завата 37 дана, косанице 74 ко., винограда 3 мотике; остало је родна гора, но у овој гори једва да има пети тал жирородне горе, а оно друго све је млада шеварица, затим је више од пола дивјачина. На овој алији насељено је село Врбица која се из 13 кућа састоји… Речено село Врбица без ове алије може, а Амерић бити без ове алије може. У време кад је ова алија спахији принадлежала, плаћали су Врбовчани 40 гроша“.
Предање помиње неког Белог Спахију, за кога вели да је ова алија била његова. Осим тога, предање вели, да је он алију хтео да прода Америћима „за 200 гроша и оке масла“, Али они то нису могли да плате те је она тако припадала Врбовчанима.
Као најстарија породица у село сматрају се Грујићи и Борићи чији су преци дошли по једнима од Битоља; а по другима од дечана најпре у Планиницу (колубарски срез) па отуда у Врбицу; затим Жујовићи, Јаношевићи Марковићи срарино из Босне. (подаци крајем 1921. године).[1][2]
Демографија
У насељу Мала Врбица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,0 година (41,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 115 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
^Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине америћке Бр. 230.
^Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
.svg)
.svg)
