Младеновац (село)

Младеновац
Младеновац;
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Градска општина	Младеновац
Становништво
— 2022.	1.601
Географске карактеристике
Координате	44° 28′ 00″ С; 20° 43′ 00″ И / 44.466666° С; 20.716666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Младеновац Младеновац на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	БГ

Младеновац, познато и као Село Младеновац, је сеоско насеље у градској општини Младеновац у граду Београду. Према попису из 2022. било је 1.601 становника (према попису из 1991. било је 1.901 становника).

Историја

Село Младеновац налази се у непосредној близини града Младеновца. Село Младеновац је старије насеље. На месту „Црквинама“ постојала је некада црква, са чијих су рушевина Неменикућани употребили камен за зидање своје цркве.

Село Младеновац се помиње првих десетина 18. века. За време аустријске владавине (1718–1739) помиње се Младеновац као насељено место, и у њему кнез Петроније. Село је тада имало 26 куће.

О оснивању овога села постоји исто предање као и за Влашку. По томе предању, „на 200 година после Косовског боја пошли су са Косова три брата. Влајко, Младен и Рајко. Влајко се задржао у Влашкој, Младен у Младеновцу, (који је основао, и по њему је добило име) а Рајко је основао Рајковац. Од Младена нема потомака. Предање даље вели, да је село било у Пањевцу, одакле се ширило и развијало. За време Турака склањали се у „Збеговиште“. У арачким списковима, из почетка 19. века, помиње се село Младеновац, које је припадало Вићентијевиој кнежини, и имало је 1818. год. — 29, а 1822. год. — 32 куће. По попису из 1921. године Младеновац је имао 224 куће са 1.321 становником (подаци крајем 1921. године).^[1] ^[2]

Демографија

У селу Младеновац живи 1.247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,8 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 473 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово село је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.033
1953.	1.042
1961.	1.221
1971.	1.306
1981.	1.613
1991.	1.901	1.833
2002.	1.539	1.712

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.493	97,01%
Роми	22	1,42%
Македонци	4	0,25%
Хрвати	2	0,12%
Југословени	1	0,06%
непознато	7	0,45%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	8	8
80+	9	12
75—79	16	21
70—74	32	39
65—69	38	38
60—64	44	42
55—59	36	34
50—54	69	66
45—49	85	80
40—44	56	60
35—39	50	38
30—34	48	43
25—29	45	63
20—24	62	54
15—19	56	56
10—14	54	48
5—9	30	27
0—4	37	35
Просек :	38,8	39,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	199	218	310	359	463	524	473

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	76	106	75	119	51	36	6	1	2	1	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	654	191	409	30	20	4
Женски	654	135	410	87	21	1
УКУПНО	1.308	326	819	117	41	5

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	319	16	0	0	147
Женски	204	8	0	0	68
Укупно	523	24	0	0	215

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	16	11	31	4	39
Женски	3	0	25	11	8
Укупно	19	11	56	15	47

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	9	14	7	13
Женски	1	9	7	12	47
Укупно	2	18	21	19	60

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	5
Женски	4	0	0	1
Укупно	10	0	0	6

Референце

^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.26. др. Б. М. Дробњаковић Космај ) и из „Летописа“ општине Младеновац село.
^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена Литература

Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
„Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 — 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.