Википедија:Уводне напомене

Уводне напомене (енгл. hatnotes) су кратке белешке постављене на сам врх странице или одељка. Као пример, погледајте напомене у курзиву непосредно испред оквира изнад. Енглески мазив потиче од места њиховог постављања, јер се шешир (енгл. hat) ставља на врх главе. Сврха белешке је да помогне читаоцима да лоцирају други чланак ако онај на коме се налазе није онај који траже. Читаоци су можда стигли до чланка који садржи уводну напомену јер:

• Били су погрешно преусмерени.
• Можда траже чланак који користи конкретнији наслов од вишезначног.
• Они можда траже чланак са сличним називом или би се на неки други начин могао помешати са хетноутом.

Уводна напомена пружа везе ка могућем траженом чланку или страници са вишезначним одредницама.

Пет основних правила за уводне напомене су:

1. Повезујте директно; не мењајте текст линка који води ка вишезначној одредници. Повезивање са преусмеравањем обично није пожељно, иако се наравно могу појавити изузеци. Везе у уводним напоменама ка страници са вишезначним одредницама увек треба да се завршава са „(вишезначна одредница)“, чак и када је та верзија наслова преусмеравање на верзију без.
2. Смањите објашњења на минимум; објасните само виталне информације, допуштајући да главни део и тело чланка разјасне ствари читаоцу.
3. Помињите друге теме и чланке само ако постоји разумна могућност да читалац дође до чланка грешком или има на уму другу тему.
4. Међутим, ако се значајна тема X обично назива „Foo“, али чланак „Foo“ није о теми X, мора постојати хетноут који повезује повезује на чланак Х или који повезује на страницу са вишезначним одредницама, од којих једна ставка садржи везу до чланак о теми X.
5. У идеалном случају, ограничите количину уводних напомена на само једну на врху странице или одељка. Више уводних напомена може бити прикладно када служе различитим сврхама, као што су разјашњавање тема са сличним називима и објашњење преусмеравања.

За више информација о методама дистинкције разјашњавања чланака, погледајте Википедија:Вишезначна одредница.

Ставите уводну напомену на врх чланка или одељка. Када се користе на врху чланка, оне се налазе строго на самом почетку, пре свог осталог садржаја, укључујући напомене заштите или напомене за одржавање. Веб претраживачи засновани на тексту и читачи екрана приказују страницу узастопно. Ако је читалац дошао на погрешну страницу, то је прво што би требало да примети. Ово је нарочито важно за читаоце са читачем екрана, који могу да протраће доста времена док не сазнају да су на погрешној страници.

У већини случајева, уводне напомене би требало да буду креиране коришћењем стандардног шаблона {{уводна напомена}} или неким шаблоном изведеним из њега. Ово омогућава да се облик и структура напомене по потреби равномерно мењају у енциклопедији, а да се шаблони изузму из штампе.

Тренутни стил на српској Википедији је курзив и увлачење сваке напомене, без ознаке испред ставке. Хоризонтална линија раздвајања не треба да се поставља ни испод напомене ни иза последње ставке на листи.

Када одређујете садржај напомене, имајте на уму да она чини део корисничког интерфејса, а не садржај чланка. Два применљива принципа дизајна корисничког интерфејса су јасноћа и концизност. Напомена не би требало да преоптерећује корисника страним информацијама, а садржај треба да се преноси брзо и тачно. Ови циљеви дизајна су сажето представљени у принципу мање је више.

Како уводна напомена одваја читаоца од садржаја који тражи, она треба да буде што је могуће сажетија. Дуга објашњења су углавном обесхрабрена; главни текст чланка, а не напомена, треба да објасни о чему је чланак. У скоро свим случајевима, напомена је намењена само да усмери читаоце на друге чланке у случају да су заиста тражили нешто што неће пронаћи у чланку који садржи уводну напомену.

Ако постоји вишезначна страна за дати термин, онда би повезивање са њом требало бити довољно. На пример, ако је чланак Лук, онда ће његова уводна напомена бити повезана са Лук (вишезначна одредница); не би требало да има уносе за друге теме познате као X, као што су Лук (архитектура) или Лук (оружје), јер су оне већ наведене на страници са вишезначним одредницама. Међутим, такав чланак може бити повезан ако би значајан број читалаца могао да очекује да се налази на наслову о којем је реч: на пример, Град Београд је о административној јединици, али многи читаоци очекују да ће пронаћи чланак о Београду; дакле, уводна напомена тамо исправно гласи:

Требало би да буде што мање уводних напомена. Једна напомена, која може да обухвати неколико веза, је много пожељнија од две или више. Међутим, више напомена може бити прикладно када свака служи другој сврси, као што је разјашњавање наслова или разликовање сличних термина.