На Википедији постоји велики број страница са упутствима, због чега су поткатегорисане (помоћу шаблона Смјерница) према њиховој намјени.
Смјернице о понашању наводе начине на које уредници могу да се понашају и комуницирају једни са другима на страницама за разговор и другдје на Википедији.
Смјернице о садржају примјењују се само на именски простор чланака (осим ако није другачије наведено у смјерницама) и нуде савјете о идентификацији и укључивању енциклопедијских информација у чланке.
Корисници са обрасцем измјена које имају ефекат ометања напретка ка побољшању чланака или основног пројекта изградње енциклопедије могу бити блокирани или им може бити забрањено уређивање на неодређено вријеме.
Изнесите своју тачку гледишта, али немојте слати нежељену пошту на Википедији, неискрено номиновати чланке за брисање, гурати правила до њихових граница или на други начин стварати посао за друге људе само да бисте доказали своју тачку.
Уредници имају различите погледе, перспективе и позадину, који се понекад увелико разликују. Поступање према другима с поштовањем кључно је за ефикасну сарадњу у изградњи енциклопедије.
Многим новим корисницима недостаје знања о правилима Википедије, али имајте на уму да су нови корисници потенцијални „чланови“ и да су самим тим највреднији ресурс Википедије.
Потпишите све своје објаве на страницама за разговор на Википедији тако што ћете откуцати ~~~~ да бисте били одговорни и да бисте помогли другима да разумију разговор, али се немојте потписивати у чланцима.
Странице за разговор служе за љубазну дискусију и служе за побољшање енциклопедије и не би требало да се користе за изражавање личних мишљења о некој теми.
Блокирање није казна већ начин да се спријечи погоршање ситуације. Блокирани корисници треба да схвате разлоге за блокирање и убиједе администраторе да неће реметити пројекат ако буду деблокирани.
Када обавјештавате друге уреднике о дискусијама нека број обавјештења буде мали, текст поруке неутралан и немојте унапријед бирати примаоце порука према њиховим утврђеним мишљењима. Обавијестите и другу страну и саслушајте је.
Учтиви нестанак значи да сваки корисник са добром репутацијом – након што заувијек напусти Википедију – може да захтијева преименовање свог налога, брисање налога или брисање корисничких страница и евентуално брисање или затварање дискусија у вези са њиховим понашањем.
Организовани поступак за поступање са налозима, корисничким страницама и корисничким правима преминулих Википедијанаца како је утврђено консензусом заједнице.
Играње игара са правилима и смјерницама како би се избјегао договорени консензус или како би осујетили намјеру и дух политике Википедије, строго је забрањено.
Прегледање се састоји од утврђивања да ли је нова измјена широко прихватљива за јавност, и ако није, уређивање чланка да би се добила прихватљива измјена.
Враћање је доступно свим администраторима и може се дати другим корисницима на захтјев, уз одобрење. Омогућава да се узастопне измјене последњег корисника на одређеној страници пониште једним притиском дугмета.
Црна листа нежељене поште је контролни механизам који спрјечава да се спољна веза дода на одређену страницу када се url поклапа са оним наведеним на црној листи Медијавикија.
Морате бити опрезни када пишете садржај о маргиналним теоријама. Такве теорије треба да буду покривене само тамо гдје је њихов утицај препознат од независних поузданих извора; у супротном, треба их уклонити.
Слике морају бити релевантне за чланак у којем се појављују, по потреби правилно референциране и довољно велике да открију релевантне детаље без преоптерећења текста.
Неслободни садржај, укључујући сав садржај заштићен ауторским правима, може да се користи само у одређеним случајевима и мора се користити разумно. Његова употреба се мора сматрати поштеном употребом према закону о ауторским правима у САД и мора бити у складу са политиком критеријума за неслободан садржај.
Чланци за које се већина чињеница и тврдњи активно оспорава, треба да има шаблон {{Оспорено}} на врху или у одјељку чија је тачност оспорена. Такви чланци су наведени у категорији Чланци којима је оспорена тачност.
Цитати било којих оригиналних текстова о којима се расправља треба да буду релевантни за дискусију (или да илуструју стил) и треба да буду одговарајуће дужине.
Дјело које је у јавном власништву у својој матичној земљи понекад може бити под ауторским правом у Сједињеним Државама, па се не може користити на Википедији, која је подложна закону САД.
Пројекат се брже развија када људи рјешавају проблеме, исправљају граматику, додају чињенице, увјеравају се да је језик прецизан итд. Очекујемо да сви буду храбри. У реду је.
Када копирате садржај из једног чланка у други, наведите у најмању руку атрибуцију и везу назад до изворне странице у опису измјене на одредишној страници.
Дугачки самостални спискови су подијељени на неколико страница (абецедно, нумерички или подтематски), да би се придржавали Википедијиних смјерница о величини чланка.
Наслов чланка би требало генерално да користи верзију назива предмета која је најчешћа на српском језику, како се налази у поузданим изворима. То олакшава проналажење и поређење информација са другим изворима.
Најважнија смјерница за стил и „родитељ“ свих осталих стилских смјерница. Пружа смјернице о питањима као што су правопис, интерпункција, употреба великих и малих слова и форматирање.
Заједнички принципи воде форматирање великих компоненти чланка у већини случајева. Компликовани чланци се најбоље могу моделирати према изгледу постојећег чланка одговарајуће структуре.