Вера Чукић

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Вера Чукић (Београд, 16. децембар 1938) српска је глумица.

Деда, Иван Чукић је из племена Васојевићи и био је начелник Беранског среза, иако богослов. Баба по оцу, Даринка је била прва школована учитељица у Црној Гори. Удовица је сценаристе Гордана Михића са којим има ћерку Ивану Михић, такође глумицу.

Вера Чукић је апсолвирала глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију. Од 1963. године глуми у Атељеу 212 у Београду. Чланица је Народног позоришта у Београду.

Издвајајући се својим атрактивном изгледом и темпераментом, остварила је низ индивидуално обојених улога у позоришту, на филму и телевизији. У августу 2013. године добила је награду за животно дело „Павле Вуисић“ за улоге у српској кинематографији.

Тррнутно је четврта најстарија глумица у Србији.^[1]

• „Ко се боји Вирџиније Вулф?“
• „Маска“

Дебитовала је 1958. године у филму Кроз грање небо, Столета Јанковића. Врло запажена била је и као млада преступница у филму Ко пуца, отвориће му се Марка Бапца из 1965. године, те као изазовна маћеха коју напаствује посинак у филму Имам двије маме и два тате, Крешимира Голика из 1968. године. За улогу кафанске певачице Бела Сека, у филму И Бог створи кафанску певачицу Јована Живановић 1972. добила је признање на Филмским сусретима у Нишу.

• Српски глумци

• Вера Чукић на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 
• Станеш у кадар и покажеш душу („Вечерње новости“, 24. август 2013)
• Павле Вуисић је био врло топао човек - интервју („Политика“, 28. август 2013)