Станислава Пешић
![]() Станислава Пешић (Гроцка, код Београда, 7. јун 1941 — Београд, 20. новембар 1997) била је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица. БиографијаПохађала је основну школу „Вук Караџић“ у Београду.[1] Након студија глуме на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду ангажована је у Народном позоришту. На филму дебитује 1961. и за улогу Саше у „Песми“ Радоша Новаковића награђена је на фестивалу у Пули. Након тога, игра главне и веће споредне улоге у филмовима „Медаљон са три срца“ (1962), „Право стање ствари“ (1964), „Штићеник“ (1966) и „Куда после кише“ (1967) Владана Слијепчевића, „Три сата за љубав“ (1968) Фадила Хаџића и „Бог је умро узалуд“ (1969) Радивоја Ђукића. Велику медијску популарност донела јој је улога Олге у ТВ серији „Позориште у кући“. На Телевизији Београд је радила и као водитељка програма за децу. Неколико месеци пред смрт објављена је њена књига Деветнаест друштвених игара. Преминула је од рака 20. новембра 1997. године у Београду. Политичарка Весна Пешић њена је рођена сестра. Имала је двојицу синова — Перу, са редитељем Владаном Слијепчевићем, и Ивана, са композитором Војиславом Вокијем Костићем. УлогеРеференце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia