Портал:Општина Баточина
Општина Баточина
Општина Баточина је општина у Шумадијском округу у централном делу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 136 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 10474 ha, а на шумску 27348 ha). Заузима шесто место у округу. Центар општине је насеље Баточина. Општина Баточина се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 12220 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, а број запослених у општини износи 2095 људи. У општини се налази 11 основних и 2 средње школе. Територија баточинске општине се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје доњег тока Лепенице са делом крајње југозападне стране Доњовеликоморавске котлине. Варошица Баточина је административно средиште општине, налази се у северном делу општинске територије. Већи део насеља смештен је на левој обали Лепенице. На левој страни лепенице су осам, а на десној три краја Баточине. Општина Баточина се граничи са севера и североистока лаповачком, истока свилајначком, југоистока јагодинском, југозапада и запада крагујевачком и са запада с северозапада рачанском општином. Укупна дужина Баточинске грнице износи око 59 km. Најкраћа је источна према општини Свилајнац, а најдужа према крагујевачкој општини 20 km. Изабрано насеље Горња Баточина је некадашње самостално насеље, а данас део насеља Баточина. Место се помиње у првом турском попису 1476/78. године под називом Турчин. Према овом попису Турчин је имао 9 кућа и једну срушену воденицу. Сеоба Срба 1690. године оставила је пуста села у атару данашње баточинске општине. Турски попис 1739/41. године нам доноси податке да је била жива само Баточина са 80 турских и 11 српских кућа. Такође је наглашено да Баточинци обрађују пусте њиве у Турчину и Бадњевцу. У списку се помиње и манастир посвећен Светом Николи који се налазио у селу. Манастир се први пут помиње у турским пописима 1476, као манастир Ваведење. Средином XVI је ненастањен. По легенди овај манастир се звао Сурчинак. На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Турчин је имао 9. домаћинствa са 21 харачком главом. Кад је 12. јула 1895. године указом Турчин променио име у Горњу Баточину место је добило свој данашњи опсег. Као такво је 1898. године прикључено крагујевачком срезу. Село је одувек било у саставу општине Баточина, осим у периоду од 1875-1878 када је имало своју општину. Песма о бици код Баточине
Верски објектиДа ли сте знали
Задаци Добри чланциИзабрана слика БаточинеИсторија Марисав Петровић (Градац, 1896 — Минхен, 1974) је био командант другог пука Српског добровољачког корпуса. Марисав Петовић је рођен у селу Градац (данас општина Баточина) које се налази око 20 километра од Крагујевца. Завршио је само основну школу. У почетку је био наклоњен левичарским идејама, али је убрзо постао највећи противник комунизма. Пратио је Димитрија Љотића на свим скуповима које је одржавала странка Збор. На изборима 1938. године Марисав Петровић био је носилац листе Збора у Лепеничком срезу. Марисав Петровић је био познат као велики противник комунизма, па је стално долазио у сукоб са припадницима НОВЈ–а, као и са јединицама ЈВуО. Трећа чета крагујевачког партизанског одреда преузела је на себе задатак да ликвидира Марисава Петровића. Покушај атентата је изведен на железничкој станици у његовом родном селу Градац. На њега је бачена бомба, али је он рањен и остао је жив. На њега је покушан још један атентат, али се и он завршио безуспешно. Након тога он у септембру бежи у Смедерево где је формирао V добровољачки одред, а он сам је изабран за команданта тог одреда. Убрзо напушта Смедерево и са одредом се стационира у Крагујевцу. Флора и фаунаДемографијаПрема подацима са последњег пописа 2011. године у општини је живело 11.760 становника. Највећа насеље по броју становника је Баточина са 5.804 а најмање Прњавор са 166 становника. Општина Баточина — 11760
Спорт ФК Шумадинац је фудбалски клуб из Брзана, Општина Баточина. Тренутно се такмичи у Зони Дунав, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. У сезони 2009/10. Шумадинац је заузео прво место у Шумадијској окружној лиги и пласирао се у Зону Дунав. У првој сезони у Зони Дунав Шумадинац је освојио седмо место. Сезона 2011/12. је била најуспешнија у историји клуба, јер је освојено пето место. Боја клуба је жуто-плава. Стадион прима око 500 гледалаца. СпортВестиУчеснициАко желите да помогнете у уређивању портала као и писању и сређивању чланака о општини Баточина, допишите своје име.
Вики портали |
|||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
