Регије Републике Српске

Географски простор Републике Српске могуће је условно подијелити на различите регије, зависно од практичних потреба. Пошто су урбани центри главне полуге и медијатори укупног развоја Републике Српске, овај простор се најчешће диференцира примјеном тзв. нодално-функционалног принципа. Према томе условне границе регија одређују се гравитационим утицајем главних урбаних и уједно развојних центара. Један од најважнијих циљева регионализације и политике регионалног развоја је што равномјернији развој на нивоу републике, односно ентитета или државе. Поред функционалних регија, могуће је издвојити и физиономске регије, односно природно-географске области Републике Српске.

• 
  Регије Републике Српске према Просторном плану до 2025. године

Нодално-функционална регионализација Републике Српске је на различит начин извршена у Просторном плану Републике Српске и у уџбеницима географије. По истом принципу, али поново са другачијим границама регија извршена је и организација судства на просторе који су у надлежности окружних судова. Своју диференцијацију простора има и Полиција, те нека јавна предузећа у Републици Српској као што су Поште Српске, Телеком Српске, Електропривреда Републике Српске итд.

Према Просторном плану, за којег је надлежно ентитетско министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, Република Српска се састоји од шест мезорегија. Регије Републике Српске у рангу су с европским нивоом NUTS3.

Та подела на планско-статистичке регије условљена је демографском сликом и структуром целог ентитета, просторном расподелом становништва и његовог кретања између урбаних центара и руралног окружења, физичко-географском сликом подручја и његовом привредном развоју, високим нивоом приступачности насељених мјеста и инфраструктури, квалитетом и количином опремљености јавно-социјалних функција у центрима развоја и осталим насељеним мјестима, повољним правним и административним условима за унапређење просторног развоја, планским позиционирањем урбаних центара у одговарајућим стратегијама развоја Републике Српске и контексту досадашњих планова за различите нивое администрације, политичким оквиром и традицијом подручја.^[1]

Према Просторном плану Републике Српске до 2025, ентитет се дијели на сљедеће регије:^[2]

1. Мезорегија Приједор
2. Мезорегија Бања Лука
   1. Субрегија Градишка
   2. Субрегија Мркоњић Град
3. Мезорегија Добој
4. Мезорегија Бијељина
   1. Субрегија Зворник
5. Мезорегија Источно Сарајево
   1. Субрегија Фоча
6. Мезорегија Требиње^[3]

• 
  Регије Републике Српске према Просторном плану

1. Бањалучка регија
2. Добојско-бијељинска регија
3. Сарајевско-зворничка регија
4. Требињско-србињска регија

• 
  Регије Републике Српске према уџбеницима географије

1. Бања Лука
2. Добој
3. Бијељина
4. Источно Сарајево
5. Требиње

• 
  Подручја окружних судова Републике Српске

• Бањалука
• Бијељина
• Брчко
• Добој
• Зворник
• Приједор
• Соколац
• Требиње
• Фоча

Према рељефним, климатским и биогеографским цјелинама у Републици Српској се најчешће издвајају три дијела:

1. Панонска област,
2. Планинско-котлинска област и
3. Јадранска област.

• Територијална организација Републике Српске