Саобраћај у Републици Српској.jpg) Саобраћај у Републици Српској спада у надлежност Министарства саобраћаја и веза Републике Српске. У ту област потпада сва саобраћајна и телекомуникациона инфраструктура Српске.[1] Саобраћајна инфраструктура обухвата путеве, жељезничке пруге, жељезничке станице, аеродроме, пловне путеве, пристаништа и слично, док телекомуникациона инфраструктура обухвата телефонију, телеграфију, оптичке каблове, земаљске станице веза, саобраћајну телематику и друго.[1] Ниже надлежности су подијељене према саобраћајним секторима на Жељезнице Републике Српске, Поште Српске, Путеви Републике Српске и друга јавна предузећа која су задужена за одржавање саобраћаја у Српској. Жељезнички саобраћајУкупна дужина пруга нормалног колосијека у Српској износи 425 km.[1] Жељезнице Републике Српске годишње превозе око 1.000.000 путника и око 6 милиона тона робе. Жељезнице Републике Српске дневно у оптицају користе 65 путничких и 8 теретних возова. Пружни правциМеђународни код Жељезница Републике Српске је 0044.
Друмски саобраћајОсновна мрежа друмског саобраћаја у Српској обухвата 4.192 km јавних путева, од чега 1.781 km магистралних и 2.183 km регионалних путева.[1] О путевима у Српској се брине јавно предузеће Путеви Републике Српске, које се између осталог бави одржавањем, заштитом, реконструкцијом и изградњом магистралних и регионалних путева, објеката на путевима, те проходношћу и безбједношћу саобраћаја на путевима.[2] Саобраћајни знаци су исписани двојним писмом, прво ћирилицом а онда латиницом.[3] Контролу друмског саобраћаја врши Полиција Републике Српске. Ауто-путевиВлада Републике Српске, односно Министарство саобраћаја и веза Републике Српске је планирало изградњу 430 km ауто-пута. Процијењена вриједност ових радова је 2,937 милијарди евра.[1] Изграђени:
Планирани:
Магистрални путевиМагистрални путеви у Републици Српској који припадају европској мрежи међународних путева су:
Саобраћајне несрећеПрема подацима из 2011, највећи број саобраћајних несрећа се десио на магистралном путу Клашнице-Прњавор, и Нова Топола-Клашнице.[5] Ваздушни саобраћајУ области ваздушног саобраћаја у Српској, раније је постојало предузеће Ер Српска, а сада постоји авио-превозник Скај Српска које је основала Влада Републике Српске у фебруару 2007.[6] Главни и највећи аеродром у Српској је Аеродром Бања Лука којим управља јавно предузеће Аеродроми Републике Српске. Поред овог аеродрома, Влада Српске је планирала и изградњу Аеродрома Требиње.[7] У Српској дјелује и Дирекција за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске као и Ваздухопловни сервис Владе Републике Српске.[1] Водни саобраћајУ Српској постоји 204 km ријечних пловних путева, а највећа пристаништа су ријечна лука Шамац, Капетанија пристаништа у Брчком, пристаниште Градишка, те пристаниште за течне терете у Рафинерији Брод.[1] Пловне ријеке у Српској су Сава, која је оспособљена за међународни пловни саобраћај, те Уна, Дрина и Босна, које су дјелимично оспособљене за пловидбу. Скелски прелази са попречном пловидбом се налазе у Српцу и Црњелову код Бијељине.[1] Поштански саобраћај Види јошРеференце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
