Језера Републике Српске су копнене наслаге воде у површинским удубљењима на територији Републике Српске. Језера Републике Српске су природно богатство Републике Српске и спадају у надлежност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске. Језера спадају у категорију вода и имају статус добра од општег интереса за Републику Српску, те се као таква налазе под посебном заштитом Републике Српске. Статус језера као категорије вода је посебно дефинисан у Закону о водама Републике Српске, у коме се језеро дефинише на сљедећи начин: „Језеро - означава водно тијело стајаће површинске воде у унутрашњости Републике Српске“.[1] Унутар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске дјелује Дирекција за воде Републике Српске, односно Агенција за воде обласног ријечног слива Саве и Агенција за воде обласног ријечног слива Требишњице.[2] Ове агенције се баве управом и контролом над водама, односно језерима Републике Српске. Са становишта рационалног кориштења водених ресурса, језера Републике Српске се налазе и под надлежношћу Хидрометеоролошког завода Републике Српске који се налази у саставу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.[3]
Највеће језеро у Републици Српској и највеће вјештачко језеро на Балканском полуострву је Билећко језеро[3]. Клиње је прво вјештачко језеро на простору Републике Српске.
Сливови Републике Српске
Све воде на територији Републике Српске, укључујући и језера, припадају европском Црноморском сливу и мањим дијелом Јадранском сливу вода. У подручје Црноморског слива на територији Републике Српске спада ријечни слив Саве, који се разврстава у ријечне сливове Дрине, Босне, Врбаса и Уне. Јужни дио Републике Српске, који обухвата највећи дио подручја источне Херцеговине, са релативном границом у општини Гацко (превој Чемерно и Гатачко поље), припада Јадранском водном сливу. У подручје Јадранског слива на територији Републике Српске спада ријечни слив Требишњице и Неретве.[2]