Самоковска епархија

Самоковска епархија је бивша православна епархија са средиштем у граду Самокову. Као посебна епархија, постојала је у раздобљу од средине 16. до почетка 20. века.

Историја

У раздобљу између 1557. и 1766. године, Самоковска епархија се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије. У то време, самоковске владике су носиле почасни наслов митрополита. Након 1766. године, епархија је потпала под Цариградску патриаршију и остала је у њеном саставу све до 1870. године, када је прикључена Бугарској егзархији. Као посебна епархија укинута је 1907. године, а њено подручје је прикључено Софијској епархији. Подручје Самоковске епархије обухватало је области око градова: Самоков, Дупница, Горња Џумаја, Крупник и Разлог.^[1]

Митрополити

Јоасаф (око 1578)
Ананије (током 16. или 17. века)
Висарион I (око 1683)
Нектарије (око 1703-1706)^[2]
Висарион II (око 1715)
Кирило (око 1725)
Јефрем (око 1732)^[3]
Симеон (око 1734)^[4], обешен од Турака у Софији на дан 21. августа 1737. године^[5]
Мелетије (око 1744)^[6]
Антим (током 18. века)
Серафим (током 18. века)
Неофит (око 1753, 1766^[7] и 1771^[8], умро 16. априла 1778. године^[9])
Филотеј (1778-1819)^[10]
Јеротеј (1819-1826)^[11]^[12]
Игњатије I (1826-1829)
Игњатије II (1829-1837)
Јеремија (1837-1846)^[13]
Матеј (1846-1859)^[14]^[15]
Пајсије (администратор, 1860-1861)^[16]
Неофит (1861-1872)^[14]
Доситеј (1872-1907)^[17]

Референце

^ Васил Кънчов. „Избрани произведения“, Том I, София, (1970). стр. 165.
^ Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, књ. 1-6, 2. изд. Београд 1982-1988, бр. 5738-5740, 5747
^ Стојановић, бр. 2549, 5780
^ Стојановић, бр. 5775
^ Стојановић, бр. 2709, 2712, 7735
^ Б. Христова, Д. Караджова, Е. Узунова. Бележки на българските книжовници Х-XVIII век. Т.1-2. С., 2003-2004, бр. 375
^ Γερμανός, μιτρ. Σάρδεων. Επισκοπικοί κατάλογοι των επαρχιών της βορείου Θράκης και εν γένει της Βουλγαρίας από της Αλώσεως και εξής. – Θρακικά, 8, 1937, σ. 160
^ Христова, Караджова, Узунова, бр. 415
^ Стојановић, бр. 5884
^ Γερμανός, σ. 160; Даскалов, Д. Самоковският митрополит Филотей. – Църковен вестник, 1958, бр. 38 (1 ноември)
^ Γερμανός, σ. 160
^ Kiminas 2009, стр. 64.
^ Асен Василиев, Ктиторски портрети, С. 1960, 125-126.
^ ^а ^б Γερμανός, σ. 161
^ Kiminas 2009, стр. 57.
^ Καλλίφρονος, Β.Δ (1867). Εκκλησιαστικά η Εκκλησιαστικόν δελτίον. Κωνσταντινούπολις: Ανατολικού Αστέρος. стр. 173.
^ Митрополит Доситей Самоковски (1837-1907)

Литература

Καλλίφρονος, Β.Δ (1867). Εκκλησιαστικά η Εκκλησιαστικόν δελτίον. Κωνσταντινούπολις: Ανατολικού Αστέρος. стр. 173.
Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate: A History of Its Metropolitans with Annotated Hierarch Catalogs. Wildside Press LLC. ISBN 978-1434458766.
Радослав Грујић, Самоковска епархија, у: Народна енциклопедија, књ. 4. стр. 30.
Недељко Радосављевић, "Епархије Бање (Ћустендила) и Самокова у Пећкој патријаршији 1557-1766", у: Зборник радова са међународног научног скупа Пауталия-Велбужд-Кјустендил, (2006). стр. 335-343.
П. Стефанов, "Исторически обзор на Самоковската епархия (XVI-XX в.)", у: Духовна култура, бр. 7, (1985). стр. 25-31.
Шулетић, Небојша (2012). „Коласијска епархија и њене старешине у турским пореским књигама (1662-1766)” (PDF). Српске студије. 3: 151—182. Архивирано из оригинала 06. 05. 2019. г. Приступљено 14. 12. 2021.
Шулетић, Небојша (2018). „Каталог старешина Самоковске епархије (XVI-XVIII век)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 97: 29—51.
Шулетић, Небојша (2018). „Југоисточна граница Српске патријаршије у доба османске владавине”. Јужни српски крајеви у XIX и XX веку: Друштвено-економски и политички аспект. Врање: Народни музеј. стр. 47—57.