Портал:Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Добро дошли на Портал  
Социјалистичка Федеративна Република Југославија


О Порталу СФРЈ
застава СФРЈ
застава СФРЈ

Социјалистичка Федеративна Република Југославија је била држава која је постојала од 1945. до 1992. године. Настала је, као равноправна заједница јужнословенских народа, на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943, а званично је проглашена 29. новембра 1945. под називом Федеративна Народна Република Југославија.

Била је социјалистичка држава и чланица Покрета несврстаних. У њеном саставу било је шест социјалистичких република и две социјалистичке аутономне покрајине. На њеном челу налазио се доживотни председник Јосип Броз Тито, а после његове смрти маја 1980. земљом је управљало колективно Председништво. Распала се почетком деведесетих година у крвавом грађанском рату.

Успомену на СФР Југославију данас чува Музеј Југославије у Београду, као и неколико удружења грађана широм бивших југословенских република.

Портал је настао је 1. децембра 2008. поводом 90-огодишњице формирања прве заједничке државе југословенских народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Изабрана биографија

Вера Благојевић
Вера Благојевић

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920Кленак, код Руме, 18. март 1942) била је студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.

Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред. Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак. За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.

Изабрана фотографија


Изабрана фотографија


Жене у Јајцу 1970.
Жене у Јајцу 1970.

Да ли сте знали
Изабрани чланак

Споменик палим Крајишницима на Бањ брду
Споменик палим Крајишницима на Бањ брду

Споменик палим Крајишницима је споменик посвећен Народноослободилачкој борби народа Босанске крајине и дјело је хрватског и југословенског вајара Антуна Аугустинчића, а налази се у Бањој Луци у Републици Српској, БиХ.

Споменик је подигнут на Бањ брду (ранијег имена Шехитлуци) које се уздиже изнад бањалучке котлине, гдје заузима средишње мјесто и доминира околином. Ово брдо има важну симболичку вриједност за историју Народноослободилачке борбе у Босанској крајини, јер су се овдје јуна и јула 1941. године десила партијска и друга савјетовања чланова и симпатизера Комунистичке партије Југославије, а која су имала важан утицај на организовање и коначно подизање устанка у Крајини 27. јула 1941. године. Аугустинчић је прве скице за споменик почео да ради 1948. године, а свечано је отворен 1961. године. Споменик палим Крајишницима је један од симбола града Бање Луке. Аугустинчић је споменик радио у стилу социјалистичког реализма.

Од свог отварања историју споменика прате бројне рестаурације настале усљед неприлагођености материјала од којег је споменик направљен бањалучкој клими, коју карактерише влага и ниске температуре зими. Споменик се данас не налази у задовољавајућем стању. Споменик палим Крајишницима је непокретно културно добро Републике Српске и национални споменик Босне и Херцеговине.

Галерија
Портали на Википедији на српском језику
Сродни портали:
Краљевина Југославија · Народноослободилачка борба · Сукоби на територији СФРЈ · Босна и Херцеговина · Македонија · Србија · Хрватска · Црна Гора

Остали портали:
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya